Прескочи до главног садржаја

ЂУРКОВИЋ, Дејан

ЂУРКОВИЋ, Дејан, филмски редитељ, сценариста, публициста (Београд, 1. IV 1939 -- Београд, 2. II 2003). Апсолвирао филмску режију у класи Вјекослава Афрића на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Закорачивши у филмску уметност 1961. као асистент редитеља Клода Отан-Ларе у филму Не убиј, деловао је, потом, као сценариста, редитељ и учесник у професионалном организовању филмских стваралаца. Био је секретар Удружења филмских радника Србије, директор Фестивала глумачких остварења у Нишу, секретар организационог одбора ФЕСТ-а, члан многих жирија и одбора, водитељ многобројних емисија и серија на телевизији, те учесник у готово свим друштвеним догађајима у југословенском филму у периоду 1962--2002. Као јавна личност изузетног шарма и елоквенције, духовито и луцидно је коментарисао друштвена и филмска збивања. Као филмски сценариста истакао се савременим тумачењима Нушићевих комедија (Др, режија С. Јовановић, са В. Бабићем, 1962; Пре рата, 1966; Масмедиологија на Балкану, 1989; Балканска перестројка, 1990, сва три у режији В. Бабића, који је био и косценариста). Изразит самостални допринос дао је као аутор кратких уметничких филмова основаних на апсурдном хумору и алегоријском, гротескном односу према стварности, по чему се може сматрати аутентичним настављачем београдског надреалистичког круга (1926--1932), као и једним од водећих стваралаца надреалистичког филма у Европи. Већ првим филмом у овој серији Анабелин сан (1966, награђен у Манхајму и Венецији) показује стилске одлике у духу зрелог Буњуела, које, затим, варира у филмовима Психоделикт (1968, награђен у Оберхаузену), Пресађивање осећања (1970, награђен у Београду и Берлину), У правцу почетка (1970) и Четврта димензија (1972). Истакао се и бритким друштвеним ангажманом у кратким документарним филмовима За и против за (1969, са М. Милошевићем, награђен у Београду), о студентској побуни на Београдском универзитету 1968, и Социјални експеримент (1971), о студентском штрајку солидарности са какањским рударима. Био је косценариста и коредитељ и дугометражног играног филма Познајете ли Павла Плеша (1975, са Ј. Аћиним, М. Шећеровићем и М. Деретом).

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Дејан Ђурковић", у: Мртви, Бг 2017.

Б. Зечевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)