ЂЕРДАПСКО ЈЕЗЕРО

ЂЕРДАПСКО ЈЕЗЕРО, највећа водена акумулација у Србији, представља природну границу између Србије и Румуније. Она је настала 1964--1972. преграђивањем долине Дунава у Ђердапској клисури бетонском браном дужине 1.278 м и висине 60 м која је изграђена за потребе покретања хидроцентрале „Ђердап" I. Дунав је преграђен у најнизводнијем сужењу Ђердапске клисуре, у Сипској клисури, 1,5 км низводно од села Сип. Тиме су воде Дунава подигнуте на 69,5 м н.в., а узводо од бране успор отицања реке је на дужини од 264 км. Ту надморску висину имају делови алувијалне равни јужно од Банатског Брестовца и аде на Дунаву код Гроцке. При том нивоу језеро има површину од 253 км². При ниским водостајима језеро има дужину од 132 км и површину од 135 км². Ширина језера варира од 210 м у Малом Казану до 4.060 м у Оршавској котлини. Дубине језера су веће у суженим деловима Ђердапске клисуре, а мање су у проширењима. Највеће измерене дубине су: 48 м у Голубачкој клисури, 19 м у Љупковској котлини, 92 м у клисури Госпођин вир, што уједно представља и најдубљу језерску тачку, потом 25 м у Доњемилановачкој котлини, 68 м у клисури Казан, 45 м у Оршавској котлини и 80 м у Сипској клисури. Све дубине веће од 69,5 м су испод нивоа мора. Укупна запремина воде је око 2.800.000.000 м³. Подизањем нивоа реке потопљени су остењаци у кориту који су отежавали пловидбу. Брзина отицања воде је смањена од 3 до 6 на 0,1 до 0,3 м/с. После формирања језера утврђено је симболично снижавање средњих годишњих температура ваздуха, повећање релативне влажности ваздуха за 1--3% у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру, као и количине падавина. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа до 1,5 м. Водни режим Дунава није много измењен. Највиши водостаји су у мају и јуну, а најнижи у септембру, октобру и новембру. Међутим, средњи годишњи водостаји су повећани, а амплитуде средњих месечних водостаја су смањене. Највеће средње температуре воде су у августу. Купалишна сезона траје од јуна до септембра. Стварањем акумулације искључена је могућност ледних поплава на сектору између бране и Великог Градишта. Режим леда је повољнији у односу на природни режим због отклањања услова за образовање природних ледених брана. Ђ. ј. је издигло ниво воде у реци око ушћа Млаве, у Панчевачком риту и Годоминском пољу. Подземне воде су подигнуте до 70 цм, док су амплитуде снижене и до 180 цм. Евидентна је и опасност од сталног повећања салинитета земљишта. Акумулација „Ђердап" I има негативан утицај на садржај азотних и фосфорних једињења, јона гвожђа и мангана, микроелементе и органске материје. Побољшање воде у акумулацији се негативно одражава на квалитет муља на дну језера и то је последица седиментације материја различитог порекла и састава, услед смањене брзине воде. Акумулацијом је смањен број колиформних клица на профилима ближим брани. Водена акумулација је потопила 14.500 ха површине, на којој се налазило 12 насеља, међу којима су највећа Оршава, Текија и Доњи Милановац, затим острво Ада-Кале код Оршаве, знатне делове римског пута који је био трасиран кроз Ђердапску клисуру, Тиберијеву и Домицијанову плочу. Три поменута градића и потопљена села премештени су на више локације, Трајанова табла из античког Рима је подигнута 20 м изнад пређашњег места, као и праисторијско налазиште Лепенски Вир. Тврђава Ада-Кале реконструисана је на ади Шимијан низводно од Турн Северина. Средњовековна Голубачка тврђава је делимично потопљена. Две године по формирању језера, његово подручје и околина проглашени су националним парком („Ђердап"), који заузима површину од 63.608 ха‚ а са широм заштићеном зоном 93.968 ха. На тај начин су створене могућности за развој туризма, односно организовање рекреативног, спортског, манифестационог, културног, излетничког, стационарног и наутичког туризма. С обе стране језера дуж читаве Ђердапске клисуре изграђени су друмови, преко Дунава су повезани Ђердапском браном, а на брани постоје две преводнице за пролаз бродова. Највећа насеља крај језера су Оршава на румунској странни и Доњи Милановац у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Дукић, „Ђердапска хидроелектрана", ГСГД, 1964, 44, 2; С. Станковић, „Ђердапско језеро као туристички потенцијал Србије", Теорија и пракса туризма, 1989, 6--8; Група аутора, Национални парк Ђердап -- памтивек природе и човека, Бг 1996; Д. Лукић, Ђердапска клисура, Бг 2005; С. Станковић, „Пробојница гвоздених врата -- Ђердап", Геа, 2008, 40.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)