ЂУРЂЕВИЋ, Марина

ЂУРЂЕВИЋ, Марина, историчар уметности и архитектуре (Београд, 27. IV 1964). Дипломирала 1988. и магистрирала 1991. на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за историју уметности, из области модерна архитектура. У периоду 1998--2009. ради као професор Историје уметности на Факултету драмских уметности у Београду. Од 2009. директорка је Културног центра Београда. Од 1991. укључена је у пројекат Српска архитектура XIX и XX в. Одељења историјских наука САНУ. Учесница је у оснивању и начелница Музеја архитектуре при Музеју науке и технике САНУ. Била је комесар југословенског наступа на 8. међународној изложби архитектуре на Бијеналу у Венецији 2002, а том приликом каталог изложбе награђен је првом наградом „Galaxy award" за изузетна достигнућа у категорији изложби, као и наградом Привредне коморе Србије (2002). За књигу Архитекти Петар и Бранко Крстић (Бг 1996) добила је Награду „Павле Васић". Руководилац је и једна од двоје аутора на пројекту Српски архитекти академици (2016) којим је САНУ обележила 170-годишњицу оснивања. Била је руководилац и један од двоје аутора пројекта Руски архитекти емигранти у организацији Народног музеја у Београду. Објавила је више десетина научних и стручних радова у међународним и домаћим публикацијама. Од 2014. главни је уредник часописа за историју науке Flogiston.

ДЕЛА: „Меморија и заборав у делу пионира модерне српске архитектуре Милана Злоковића", Зборник радова 29. међународног конгреса историје уметности, Амстердам 1996; и Lj. Blagojević, „Destruction in Yugoslavia", DO.CO.MO.MO., 1999, 21; и A. Kadijević, „Russian Emigrant Architects in Yugoslavia (1918--1941)", CENTROPA, may 2001, 1, 1; On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918--1941), Leuven 2014.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)