ЂОРЂЕВИЋ, Никола Цинцарин

ЂОРЂЕВИЋ, Никола Цинцарин, градитељ (Oхрид, крај XVIII в. -- Београд ?, после 1835). У Кнежевину Србију вероватно је дошао 20-их година XIX в. Његова градитељска тајфа бројала је 25 људи и бавила се зидарским, дунђерским и каменорезачким пословима. Са неимаром Јањом Михајловићем помиње се у књигама расхода Државне канцеларије као водећи градитељ задужбина кнеза Милоша Обреновића, a углавном су радили заједно предузимајући неколико зидарских послова истовремено. Јављају се први пут 1822. када граде цркву у Карановцу (Краљеву), храмове у Рибнику (1823) и Варварину (1825), обнављају манастир Рукумија (1825), цркву и конак манастира Рача (1826) и граде цркву у Свилајнцу (1827). По преласку у Београд граде конак кнегиње Љубице 1829. и конак манастира Раковица. Заједнички су градили стару Цркву Св. Марка на Ташмајдану, подигнуту на месту са којег је 1830. прочитан Хатишериф. Ђ. и Јања граде конак и придворну цркву кнеза Милоша у Топчидеру (1829--1834), потом цркве у Врчину 1834. и у Остружници. Цркве које су Ђ. и Јања изградили, уз поједине изузетке попут старе Цркве Св. Марка на Ташмајдану, биле су подужне грађевине са звоником над западним делом и са карактеристичном декоративном обрадом фасада у којој су препознати утицаји старе српске архитектуре. Најрепрезентативније Милошеве задужбине које подижу ова двојица неимара, попут цркава у Краљеву, Крагујевцу, Пожаревцу и Топчидеру, постају модели за градњу многих других цркава у Кнежевини Србији у првој половини XIX в. Сматра се да је Ђ. био главни извођач радова на Ђумрукани у Београду са чијом се градњом почело 1834.

ЛИТЕРАТУРА: М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842, 3, Бг 1899; М. Коларић, ,,Топчидерска црква, њени градитељи, њени сликари", ЗРНМ, 1958; Класицизам код Срба: грађевинарство, 2, Бг 1966; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791--1848, Бг 1986; Б. Несторовић, Архитектура Србије у XIX веку, Бг 2006; К. Митровић, Топчидер: двор кнеза Милоша Обреновића, Бг 2008; Н. Макуљевић, Османско српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета (1815--1878), Бг 2016.

Ан. Костић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)