ЂОКИЋ, Александар

ЂОКИЋ, Александар, архитекта (Београд, 28. XII 1936 -- Београд, 22. V 2002). Дипломирао 1960. на Архитектонском факултету у Београду, у класи Б. Максимовића. Након студија био је запослен у бироу „Генерални план" у Београду (1960--1961), бироу „Инвест-пројект" у Младеновцу (1962--1963) и у Заводу за унапређење комуналне делатности СР Србије (1963--1968). Средином 1968. одлази у Аман. По повратку био је запослен у бироу Дирекције за изградњу и реконструкцију града Београда (1969--1975), у бироима „Беоплан" (1975--1984) и „Београд-инвест" (1984--1987), a потом у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1987--1992). Године 1992. основао је сопствени биро за архитектонско и урбанистичко пројектовање под називом „Романтична архитектура". Tоком прве деценије каријере највише се бавио урбанистичким планирањем. Сарађивао са вајаром М. Крковићем на пројектима меморијалних објеката. Рана сарадња са вајарима условила је његове касније тежње ка скулптуралном обликовању архитектонских објеката и склоност ка симболици. У овом периоду учествовао је на многим конкурсима и освајао награде, али су његова дела претежно остајала нереализована. Прву прилику за реализацију остварио је са М. Чанком почетком 70-их година: 1971. освојили су прву награду за урбанистичко и архитектонско решење стамбеног насеља „Кнежевац--Кијево". Tоком 70-их година Ђ. је стварао под утицајем авангардних праваца у архитектури. У том периоду настаје трафостаница „Филмски град" у Београду (1977--1979) која садржи елементе Ђ. дотадашњих стилских стремљења -- скулптуралност форме, чврстe геометријскe облике и утицаје брутализма. Сарадњу са вајарима наставио је и током осме деценије, када са М. Живковићем остварује спомен-комплекс на Кадињачи код Ужица (1976--1979). Почетком девете деценије био је међу првим ауторима који су прихватили тенденције постмодерне. Његова стваралачка зрелост поклапа се са овим периодом када усваја елементе контекстуализма и реализује низ стамбених објеката у централном градском ткиву Београда. Први међу њима, објекат у Ул. краља Милутина 30 (1982--1985), ослања се на наслеђе међуратне модерне. Кућа југословенско-норвешког пријатељства у Горњем Милановцу (1981--1987), изграђена током 80-их, његово је најпознатије дело чији је провокативни облик настао спајањем норвешког брода и српске брвнаре. Позни период Ђ. стваралаштва 90-их година ХХ в. одликују хиперпродукција и деконструкција форме. Тада највише ради на Бановом брду у Београду: Југословенска кућа (1990--2000) у насељу „Голф 12" у Ул. П. Мартиновића 37 и стамбено-пословни комплекс „Објектив" (1998--2001) између ул. Љешке, Кировљеве и Карпошеве. Ђ. је аутор снажног индивидуалног стила и припадник романтичне гране новије српске архитектуре. Осим што је био један од најпродуктивнијих српских архитеката новијег доба, бавио се и стручно-публицистичким активностима. Oрганизовао је десет самосталних изложби и учествовао на више групних изложби у Србији и иностранству. Добитник је награде Мајског салона УЛУПУДС-а (1973), годишње награде УЛУПУДС-а (1986), Велике награде архитектуре САС-а (1986), републичке Борбине награде за 1987, Награде „4. јули" (1988), награде УЛУПУДС-а за животно дело (1997) и др.

ДЕЛА: одмаралиште „13. мај" у Бечићима (1976--1980, и М. Радошевић, С. Зиројевић); забавни парк на Ади Циганлији (1977, и С. Илић); стамбено насеље „Кошутњак" у Београду (1983--1985, и М. Чанак); зграде у ул. Краља Милутина 38 и 46--48 (1984--1988) и Бирчаниновој 34--36 (1984); стамбене зграде „Голф 7" (1984--1987), „Голф 3" и „Голф 5" (1985) на Бановом брду; двојне куће у ул. А. Стамболиског 7-- 9 (1984--1991) и Ј. Грујића (1985--1990) на Дедињу; зграда Клуба ЈНА у Тивту (1985, и Б. Ђунисијевић, Д. Тешић); стамбена зграда у Доситејевој 11 (1985--1990); трговинско-пословне зграде у Пожешкој 148 и 150а (1988--1990); пројекат пијаце на Бановом брду (1991, и В. Матић); зграда „Н" у Ул. Ђ. Огњановића (1992--2011, и Д. Пражић, Љ. Чурчић); комплекс „Каријатиде" (2000--2003) између Ул. проте Матеје, Булевара краља Александра, Браће Недића и Крунске.

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, Александар Ђокић, Бг 1995; Д. Живковић, „Aрхитектура као игра са eкстремима", у: Александар Ђокић: поглед кроз, Бг 2002; С. Богуновић, Aрхитектонска енциклопедија XIX и XX века: архитектура, архитекти, појмови (2), [Архитекти], Бг 2005.

А. Јевтовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)