ЂОРЂЕВИЋ, Настас Цинцарин

ЂОРЂЕВИЋ, Настас Цинцарин, градитељ, родоначелник знамените горњомилановачке породице Настасијевић (Охрид, oкo 1810 -- Горњи Милановац, 20. XI 1866). Био је један од градитеља храмова у Кнежевини Србији. Подигао је Цркву Св. Тројице у Горњем Милановцу (1860--1862) коју је кнез Милош Обреновић наменио „памћењу и спасу душе свог брата Милана". Храм је подигнут као једнобродна подужна грађевина са полукружном апсидом на истоку и благо истуреним певничким просторима, док се над западним делом храма над галеријом уздиже звоник. По просторној концепцији, као и по обради фасада и другостепеној пластици која је узоре имала у српском средњовековном сакралном наслеђу, црква у Горњем Милановцу следила је модел цркве у Топчидеру и припадала је токовима истористичке сакралне архитектуре прве половине XIX в. Ђ. се приписује изградња цркве у Аранђеловцу 1862. која је по својим архитектонским особеностима, камену који је коришћен приликом изградње и обради фасада готово идентична са горњомилановачком црквом. Ђ. је био ангажован и при обнови Цркве Св. Саве на Савинцу, задужбини кнеза Милоша Обреновића, која је подигнута 1860. у спомен на књегињу Љубицу. Том приликом је доградио и звоник над западним делом храма.

ЛИТЕРАТУРА: С. Р. Ковачевић, ,,Још једна задужбина Св. Саве", Хришћански весник, 1910, 27; Р. Станић, ,,Савинац: задужбина Обреновића", Наша прошлост, 1967, 1--2; Б. Вујовић, ,,Уметност у Србији крајем XVIII и у првим деценијама XIX века", СДИУС, 1985, 16; Б. Несторовић, Архитектура Србије у XIX веку, Бг 2006; Р. Гачић, ,,Зидане цркве на подручју општине Горњи Милановац", Зборник радова Музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2006, 3--4.

Ан. Костић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)