ЂАЧИЋ, Јоланда

ЂАЧИЋ, Јоланда, глумица, редитељ (Коњиц, 12. II 1906 -- Сарајево, 30. IV 1985). Након завршене учитељске школе у Сарајеву, дебитовала је 1923. у Народном позоришту, у коjeм је као волонтер наступала у комадима с певањем и оперетама. Од 1925. била је у сталном ангажману и веома брзо, низом успелих насловних улога у класичном и савременом репертоару, стекла глумачку репутацију. Сем две сезоне (1927/28, 1934/35), у којима је била ангажована у НП у Скопљу, до пензионисања је играла у НП у Сарајеву. По одласку у пензију тријумфално је наступила у Малом позоришту у драми Ђ. Лебовића Сребрно уже (Златни ловоров венац 8. Фестивала малих сцена Југославије, 1967). Њену игру одликовале су глумачка оригиналност, разноврсност и свежина у тумачењу сложених улога двојства у лику жене у борби за равнотежу разума и осећајности. Њен репертоар је изузетно обиман и обухвта низ насловних улога у прослављеним драмским делима: Салома (О. Вајлд), Ана Кристи (Ј. О'Нил), Марија Стјуарт (Ф. Шилер), Хеда Габлер (Х. Ибзен), Мајка Храброст (Б. Брехт, Мајка храброст и њена деца), а значајне су и улоге у делима М. Крлеже: Мелита (Леда), Кастелица Глембај (Господа Глембајеви) и Лаура (У агонији). Била је Госпођа Понзе (Л. Пирандело, Тако је како вам изгледа), Настасја Филиповна (Ф. Достојевски, Идиот), Софка (Б. Станковић, Нечиста крв) и Стела (С. Мом, Свети пламен). Повремено се бавила режијом, а посебан успех имала је поставком Лоркиног Дома Бернарде Албе (1952, 1956). Режирала је и Коштану Б. Станковића (1952), Хасанагиницу М. Огризовића (1954), Кир Јању Ј. Ст. Поповића (1956) и Ханку И. Самоковлије (1965). Наступала је на радију, филму и телевизији. Добитница је Шестоаприлске награде града Сарајева (1958), Двадесетседмојулске награде за 35-годишњи уметнички рад (1960), Награде ЗАВНОБиХ за целокупно уметничко стваралаштво (1975), Ордена рада III (1950) и II (1955) реда и Ордена рада са црвеном заставом (1970).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лазаревић, „Првакиње сарајевског Народног позоришта", Cinema, 1931, 24; Ј. Д. Костић, „У агонији", Вардар, 4. IX 1934; И. Фогл, „Поводом премијере драме Дом Бернарде Албе", Ослобођење, 9. VI 1952; М. Ђ(оковић), „Гостовање Ј. Ђачић у Београду (Г. Глембајеви)", Политика, 4. VI 1953; Л. Павловић, „Први сусрет с Брехтом", Ослобођење, 9. IV 1957; М. Гаковић, Јоланда Ђачић, Сар. 1989; Б. Григоровић, „Сећање на Ј. Ђачић", Театрон, 1991, 75/76/77.

З. Т. Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)