ЂOРЂЕВИЋ, Коста Кокан

ЂOРЂЕВИЋ, Коста Кокан, керамичар (Призрен, 25. XII 1927 -- Београд, 11. IX 1984). Дипломирао на Aкадемији за примењену уметност у Београду 1955, међу првим специјализованим уметницима из ове области. У Средњој школи за примењену уметност у Херцег Новом постаје оснивач и шеф Одсека за керамику. Ту формира услове за даљи рад (пећ, алат, глина), као и у Средњој школи за примењену уметност у Новом Саду (где ради до 1962). Члан je УЛУПУС-а од 1956. Државну стипендију „Моша Пијаде" за усавршавање младих уметника користи 1968. у Италији. Од првих самосталних изложби у Београду (1959, 1961) до изложбе у Музеју примењене уметности 1969, Ђ. стваралаштво сазрева кроз инспирацију античком, средњовековном и народном традицијом. Својим фигуративним истраживањима он даје изражени смисао за гротеску и алегорију, крећући се ка поједностављивању форми и лако остварујући велике тематске целине. Oдвојивши се од утилитарне керамике, стварао је подједнако успешно керамоскулптуру у пуној форми мањег и средњег формата, као и монументалне целине рељефа у јавним ентеријерима. На изложби у Галерији примењених уметности (1972) издвојила се мистика серије Коњаници. Важан део Ђ. опуса представљају монументалнa дела за ентеријере јавних и приватних објеката, у којима комбинује фигуративност са симболизмом. Најзначајнији међу њима настају током 70-их година XX в., у доба процвата либералног социјализма: Хотел „Москва" (композиција Ратници); Београдски крематоријум (керамички витраж); Биоскоп „Југославија" (Орфејев живот); хотели и ресторани „Парк", „Славија", „Касина", „Гргеч" (Београд); Хотел „Авала" (Будва); „Лепенски Вир" (Доњи Милановац). Ђ. је приредио свега седам самосталних изложби у земљи (једну у Бриселу 1971). Учествовао је редовно на домаћим смотрама примењене уметности (Мајска изложба, Октобарски салон, где добија Награду за керамику и Откупну награду МПУ 1968), као и у иностранству (Праг, Москва, Тбилиси, Париз, Минхен, Фаенца, Индија), укључујући се и у тематску изложбу УЛУПУДС-а (Приштина, Бања Лука, Београд, 1982). Од оснивања 1968. наступа на Тријеналу керамике (Суботица, Београд), изложби на којој се постхумно, на иницијативу колега из УЛУПУДС-а (1986), оснива награда са његовим именом. Добитник је Сребрне медаље на Међународној изложби керамике у Прагу (1962), Награде МПУ на Другом Тријеналу југословенске керамике (1974), као и више Плакета УЛУПУДС-а.

ЛИТЕРАТУРА: Обликовање у Србији, Бг 1973; В. Лакићевић, Коста Ђорђевић, Земун 1979; С. Исаковић Савремена керамика у Србији, Бг 1988; Г. Марковић, Монографија 40 година УЛУПУДС-а: керамика, Бг 1994.

М. Бајић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)