Прескочи до главног садржаја

ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе

ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе, правник, политичар, универзитетски професор (Београд, 27. XII 1844 -- Београд, 3. I 1898). У Београду је завршио Велику школу 1865. Ступио је у државну службу као судски писар у Зајечару, али је убрзо наставио правне студије у иностранству: Минхену, Берну, Берлину и Паризу. После повратка у Србију, постао је 1871. писар у Трговачком суду, 1874. премештен је у београдски Варошки суд, а потом у књажевачки суд. Подневши недуго потом оставку, постао је писар у Министарству иностраних послова, а од 1875. судија јагодинског суда. Исте године постао је професор Правног факултета Велике школе, где је предавао трговачко и менично право, грађанско право, грађански и стечајни поступак. На факултету је био неколико пута и декан (1885--1889). После доношења устава из 1888, постао је члан Касационог суда (1890). И даље је хонорарно предавао на факултету. Био је члан управних органа Народне банке (1886--1889), као и члан Надзорног одбора задужбине владике Вићентија Красојевића. Био је члан Либералне странке, владин посланик, члан разних скупштинских одбора и секретар народне скупштине (1878--1880). После реорганизације Либералне странке 1882, ушао је у нову партијску управу. Када је 1886. потписан споразум између Либералне и Радикалне странке, био је на заједничкој листи посланичких кандидата. Један је од секретара одбора за израду уставног нацрта 1888. Писао је радове из трговачког, меничног и финансијског права (О трговачким пословима, Бг 1888; Трговачко право и Наука о стецишном поступку, Бг б. г.). Носилац је Таковског крста V и IV реда, Ордена Св. Саве III реда и Ордена Белог орла V степена.

ДЕЛА: О форми писменог тестамента када завешталац не може писати, Бг 1880; О меничној одговорности издаваоца менице, Бг 1889.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1872--1898.

ЛИТЕРАТУРА: Босанска вила, 1898, 4; Браник, 1898, 2; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини XIX века, I--IV, Бг 1923--1925; Ј. Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, I, Бг 1947.

Љ. Кркљуш

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)