ЂУРИШИЋ, Милутин

ЂУРИШИЋ, Милутин, микробиолог, имунолог, универзитетски професор (Краље код Андријевице, Црна Гора, 5. V 1905 -- Београд, 16. VII 1982). Медицински факултет у Београду завршио школске 1931/32. По одслужењу једногодишњег стажа провео је годину дана на раду у Пастеровом институту у Паризу као стипендиста Француске владе. Године 1933. изабран за асистента приправника, а 1939. за доцента за предмет Бактериологија са серологијом на Мед. ф. у Београду. Други светски рат га затекао као бактериолога 72. армијске болнице у Орешанима (Македонија). По окупацији земље, као и други наставници Универзитета, стављен је на располагање све до 1943, када је с последњном групом наставника враћен на факултет. У току рата активно је учествовао на санирању епидемије пегавца на Дрини и у околини Београда. Крајем 1944, по ослобођењу Београда, мобилисан је за вођење Одељења за израду тифусне вакцине за војне потребе и за становништво. Почетком 1945. демобилисан је и враћен на факултет, да би 1954. био изабран за редовног професора микробиологије на Мед. ф. у Београду. Био је шеф Катедре за хигијену, а оснивањем Фармацеутског факултета постао један од првих хонорарних наставника. Један је од оснивача Микробиолошког института (сада Институт за микробиологију), те управник Института у два мандата (1945--1946. и 1950--1957). Oснивач је имунологије у нас, посебно је изучавао имунитет код туберкулозе и написао први уџбеник за ову дисциплину (Основи имунологије, Бг 1950). Научним радом почео да се бави приликом боравка на Пастеровом институту и његовом серолошком одсеку у Гаршу, где бива активно укључен у експериментални рад из домена бактериологије и имунологије. Његов посебан интерес представљали су проблеми из домена антитоксичног, природног и локалног имунитета, бруцелоза и стафилококне инфекције, а након II светског рата туберкулоза. Објавио велик број радова са широким одјеком у страној и домаћој стручној јавности, два привремена уџбеника, једну монографију и учествовао у изради заједничког уџбеника из микробиологије са паразитологијом, те заједничког приручника стандардних метода за рутински микробиолошки рад. Учествовао активно са запаженим рефератима на стручним домаћим и међународним конгресима у Лондону, Риму, Милану, Лиону, Висбадену, Бриселу, Стокхолму, Цариграду, Лисабону, Букурешту и Москви. Као члан СЛД-а одржао је велик број предавања у подружницама, такође и више популарних предавања на Коларчевом и другим универзитетима. Био главни уредник Српског архива за целокупно лекарство и члан редакција стручних часописа у земљи и иностранству: Schweizeriche Zeitschrift für Algemeine Pathologie und Bakteriologie, Journal of Hygiene, Epidemiology and Immunology. Први потпредседник СЛД-а, први председник Друштва имунолога, секција за СР Србију. Председник и члан савета многoбројних медицинских установа у Београду. За дописног члана САНУ изабран 1961. а за редовног 1972. Oдликован Орденом рада са златном звездом 1973, добитник Седмојулске награде СР Србије за медицину 1960, Октобарске награде 1969. и др.

ДЕЛА: и G. Ramon, „Recherches expérimentales sur les Vaccinations associées", Annales de l'Institut Pasteur, 1939, 51; Ултравируси, рикеције и бактериофази, Бг 1948; Микробиологија, Бг 1951; „L'influence de la chloromycetino − resistance sur la virulence de salmonella typhi et salmonella paratyphi B.", Comptes rendus des séances de l'Academie des sciences, 1955, 241; Микробиологија са паразитологијом, Бг 1969.

ЛИТЕРАТУРА: В. Мишковић (ур.), Годишњак САНУ за 1971, 1973, LXXVII; М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду од оснивања до данас, Бг 2003.

Срђан Миловановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)