ЂУРЂЕВАК

ЂУРЂЕВАК, ђурђица (Convallaria majalis), вишегодишња зељаста биљка из фамилије Asparagaceae са пузећим, гранатим ризомом из којег се развијају обично два-три елиптична до елиптично-ланцетаста листа и дуга цветна стабљика без листова висине 10--20 цм. Цветови су бели, мирисни, висећи, 5--10 их је распоређено у гроздасту цваст. Цвета у пролеће (април-мај). Плод је црвена бобица. Расте у сеновитим шумама, шикарама, шумским чистинама и ливадама. Распрострањена је у Европи од бореалних зона Скандинавије, на југу до Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва, на истоку до Урала и Кавказа. Сродне врсте расту у Северној Америци и источној Азији. У Србији је честа у храстовим, липовим, буковим и смрчевим шумама. Сви делови биљке су отровни, горког и љутог укуса, садрже отровне гликозиде и алкалоиде који се користе у фармацеутској индустрији за производњу лекова за срчане болести, тј. кардиотонике. Гаји се и као украсна биљка, брзо се шири захваљујући ризому којим се вегетативно размножава.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, „Convallaria L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора Србије, VII, Бг 1975; М. Сарић (ур.) Лековите биљке Србије, Бг 1980.

Бранка Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)