Прескочи до главног садржаја

ЂУРОВИЋ, Мирчета

ЂУРОВИЋ, Мирчета, економиста, историчар (Даниловград, 5. VIII 1924 -- Подгорица, 16. X 2011). Економски факултет завршио у Београду 1949, постдипломске студије на Институту друштвених наука 1951, а докторат стекао 1956. на ЕФ у Београду. Непуних десет година радио је у Научном друштву и Историјском институту Црне Горе (1951−1960). За ванредног професора ЕФ у Титограду изабран је 1960, а за редовног 1971. Био је први декан истог факултета (1960−1964) и први ректор Универзитета „Вељко Влаховић" (1974−1978). Дописни члан Друштва за науку и умјетност Црне Горе постао је 1973, а редовни члан ЦАНУ 1981. У периоду 1981−1985. истовремено је био секретар Одјељења друштвених наука ЦАНУ, члан Савета академија наука и уметности Југославије и председник Комисије за међународну сарадњу. Од 1985. до 1989. налазио се на дужности председника ЦАНУ. Био је одговорни уредник Историјских записа, Гласника Одјељења друштвених наука ЦАНУ, Универзитета данас и Годишњака ЕФ у Титограду. Бавио се економском историјом и привредним развојем Црне Горе (Основи и облици зеленашења у Црној Гори и развитак зеленашког капитала у другој половини XIX вијека, Цт 1953; Трговачки капитал у Црној Гори у другој половини XIX и почетком XX вијека, Цт 1958; Новчани заводи у Црној Гори, Цт 1959; Црногорске финансије 1860--1915, Тг 1960), социоекономским структурама, процесима и појавама савременог капитализма, питањима економске теорије везаним за наставу политичке економије и упоредне привредне системе. Уз научни рад, укључивао се у политичке и друштвене токове у Црној Гори и Југославији. Био је посланик Народне скупштине Црне Горе (1967−1971), члан ЦК СК Црне Горе (1974−1978), члан ЦК СКЈ (1979−1982), те члан Економског савета Југославије.

ДЕЛА: Изабрана дјела, I--III, Пг 2008; „Мирчета Ђуровић 1924--2011" (библ.), у: Р. Булатовић (ур.), Споменица преминулим члановима Академије, 2014, 45.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Р. Михаљчић (прир.), Енциклопедија српске историографије, Бг 1997,

Р. Михаљчић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)