ЂОРЂЕВИЋ, Живојин

ЂОРЂЕВИЋ, Живојин, педагог, историчар педагогије, преводилац (Уб, 13. IX 1891 -- Београд, 15. VI 1958). Завршио је Филозофски факултет у Београду, радио као учитељ, школски надзорник, професор и директор Учитељске школе у Београду. Његови радови значајни за националну историју педагогије су: Школе у Шумадији у прошлости и садашњости (Суб. 1932); Историја школа у Србији од 1770. до 1850. године (Бг 1935); Буквари и букварска настава код нас (Бг 1951); Јован Миодраговић -- дидактички погледи (Бг 1951). Најзначајнија му је књига Васпитање у Срба -- уџбеник националне историје педагогике (Бг 1958). Књига на корицама има знатно амбициознији назив Историја васпитања у Срба и представља први озбиљнији покушај да се у једној књизи прикаже историја васпитања, делимично и педагогије у Срба. Савет за школство је књигу одобрио и као приручник за ученике учитељских школа. Један је од првих који је код нас, претежно биографски, приказао и рад познатих педагога и просветних радника, са ширег подручја тадашње Југославије: Кирила Пејчиновића, Ивана Филиповића, Даворина Трстењака, Стјепана Басаричека, Виктора Бежека и Хенриха Штајнера. Његова преводилачка активност је била веома значајна, па је у сарадњи са супругом Маријом (рођ. Бауер, 1902--1982), превео дела која су снажно утицала на даљи развој педагошке науке у нас: А. Месер, Савремене педагошке теорије (Суб. 1932); Е. Шпрангер, Данашње стање духовних наука и школа (Бг 1933); П. Фикер, Дидактика нове школе (Бг 1937); Г. Кершенштајнер, Теорија образовања (Бг 1939). Супруга Марија је, поред преводилачке активности, оставила трага у српској просвети и педагогији и као професор југословенске књижевности, француског, немачког и руског језика и дечје психологије.

ЛИТЕРАТУРА: „Поводом смрти Живојина Ђорђевића", Просветни преглед, 1958, 26; Педагошка енциклопедија, Бг 1989; Н. Трнавац, Лексикон историје педагогије српског народа, Бг 2012.

Н. Трнавац

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)