Прескочи до главног садржаја

ЂОРЂЕВИЋ, Милош

ЂОРЂЕВИЋ, Милош, германиста, универзитетски професор (Београд, 30. VIII 1901 -- Београд, 21. IV 1981). На Филозофском факултету у Београду дипломирао 1925. Немачки језик и књижевност, с компаративном и југословенском књижевношћу. Докторирао у Минхену (1930) с тезом из новије немачке књижевности, откривајући и за немачку књижевну историју једног занемареног писца (Charles Sealsfelds Auffassung des Amerikanertmus und seine literaturhistorische Stellung, Weimar 1931). На ФФ је ангажован 1931--1940, а током II светског рата радио у Првој мушкој гимназији, Музичкој академији и Академији ликовних уметности. На Филозофском (потом Филолошком) факултету радио у наставничким звањима од доцента (1953) до редовног професора (1964). Радове о значајним немачким писцима и њиховим делима (Ф. Грилпарцер, Х. Хајне, Ф. Хебел, Р. Хух, Т. Ман) објављује од 1931. у периодици (Страни преглед, Мисао, ПКЈИФ, ЛМС, АФФ и др.). Један је од најзначајнијих преводилаца и тумача дела Т. Мана у српској средини. Објављивао је радове о везама између српске и немачке књижевности, састављао изборе из дела немачких писаца (Х. Хајне, Ј. В. Гете) или писао поговоре уз преводе (Т. Фонтане, Ш. Цвајг, Ф. Грилпарцер), приказивао славистичку периодику на немачком, састављао гимназијске уџбенике немачког језика. Био је један од кључних чинилаца обликовања српске германистике на размеђу првих генерација и генерација после II светског рата. Додељена му је златна Гетеова медаља 1969.

ДЕЛА: Грилпарцер и Словени, Н. Сад 1938; Шилерова Марија Стјуарт, Бг 1940; Freiherr von Herder und Sima Milutinović: nebst einem unveröffentlichen Brief des Freihern von Herder, München 1958; Нибенлуншка песма, Бг 1968; Das serbische Heldenlied im Urteil Jacob Burckhardts, Basel--Stuttgart 1969; Буденброкови, Бг 1976; Прилог упознавању Шилера код Срба, Бг 1976.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мојашевић, „Развитак германистике код Југословена", АФФ, 1961, 1; Сто година Филозофског факултета, Бг 1963; „Биографије и објављени радови наставника и сарадника", АФФ, 1979, 13; Т. Бекић, „Милош Ђорђевић и његов допринос развоју домаће германистике", ЗМСКЈ, 1992, 40, 1.

Д. Иванић; РСЕ

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)