ЂОРЂЕВИЋ, Нада

ЂОРЂЕВИЋ, Нада, слависта, сорабиста, бохемиста (Земун, 6. X 1915 -- Београд, 28. XII 2001). Започела је студије југословенске књижевности и словенских језика на Филозофском факултету у Скопљу (1938), а затим је на Карловом универзитету у Прагу студирала словенске књижевности (1938/39), али се вратила у Југославију када је немачка војска окупирала Праг. По завршетку студија на ФФ у Београду предавала је српски и руски језик у гимназији, а затим је у Институту за српскохрватски језик САНУ радила као сарадник на изради чешко-српског речника (1950--1977). Године 1965/66. билa је лектор српскохрватског језика у Прагу, где је докторирала тезом „Чеси и наша народна књижевност". Током више од три деценије Ђ. је систематски пратила књижевност и културу Лужичких Срба, научна истраживања о лужичкосрпском језику и књижевности на том језику, лингводидактичку литературу, везе у ближој и даљој прошлости између Срба у Лужици и Срба на Балкану. Ђ. није први српски сорабиста, али се по много чему издвајала од осталих. Нико није оставио толики број критика, есеја и превода из те области, те нико није тако широко као она пратио историју и културу Лужичких Срба. Објавила је, поред осталог, текстове: „Лужичка прозна књижевност ХХ века", Стварање, 1969, 4; „Из живота Лужичких Срба", Мостови, 1974, V, 17--20; „Први преводи српских народних песама на лужичкосрпски језик", ПКЈИФ, 1976, 42, 1--4; „Институт за народну културу Лужичких Срба", ЗС, 1978, 13; „Нове књиге Лужичких Срба", Овдје, 1983, XV, 175; „Уџбеници лужичкосрпског језика", ЗМСС, 1983, 25; „Chrestomatija dolnoserbskego pismowstwa", ЗМСС, 1985, 29; „Путеви лужичкосрпске прозе", Књижевност, 1986, 5; „Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow", ЗМСС, 1986, 31; „Лужички Срби, њихова историја и култура", у: Словенске културе и историја међусловенских веза, Бг 1996; „Савремена лужичкосрпска књижевност", Савременик, 1997, 47, 48, 49; „Лужичкосрпска прозна књижевност ХХ века", Књижевна реч, 2001, 515. Ђ. је према свом почетном научном опредељењу била бохемиста. Поред бохемистике повремено се бавила и словакистичким темама, као и српском књижевношћу, обично у светлу њених веза са другим словенским књижевностима, посебно чешком и словачком, нпр.: „Јан Неруда код Срба и Хрвата", Зборник за историју књижевности Одељења за литературу и језик САНУ, 1962, 111; „Божена Њемцова као преводилац српских народних приповедака", Народно стваралаштво, 1962, 3--4; „Допринос Јозефа Добровског упознавању Европе с нашом културом и традицијом", ЗзС, 1973, 4; „Прве две Вукове збирке народних песама и Рукописи Краљодворски и Зеленогорски, одломци тобожње старе чешке народне поезије", Зборник Одељења за литературу и језик САНУ, 1974, 8; „Франтишек Ладислав Челаковски и наше народно стваралаштво", ЗзС, 1974, 6. На предлог Маћице сербске (Будишин) удружење Лужичких Срба „Домовина" наградило ју је 1998. за велик допринос проучавању културе Лужичких Срба.

Предраг Пипер

Књижевне преводе са чешког и словачког (Ј. Сајферт, К. Чапек, Ф. Халас, И. Клима, М. Руфус, М. Валка) објављивала у периодици; приредила је антологију прича југословенских Словака (Јахач из Туркменије, Н. Сад 1973). После пензионисања (1977) посветила се сорабистичким истраживањима, преводила је дела лужичкосрпске књижевности (Х. Зејлера, Ј. Барта-Ћишинског, Ј. Новака, М. Виткојц), а заједно са М. Маневским из Скопља објавила је антологију лужичкосрпских приповедака Badnik (Ск 1981).

Александра Корда Петровић

ДЕЛА: коаутор, Чешко-српски речник, 1--2, Бг 2000--2001; П. Пипер (прир.), О Лужичким Србима и њиховој култури: изабрани радови, www.rastko.org.rs, постављено 2002.

ЛИТература: V. Štěpánek, „Za Nadou Djordjević, srbskou bohemistkou a sorabistkou", Slovanský jih, Brno, 2002, 6; П. Пипер, „Др Нада Ђорђевић (1915--2001)", ЗМСС, 2002, 62; „Библиографија сорабистичких радова др Наде Ђорђевић", у: Н. Ђорђевић, О Лужичким Србима и њиховој култури: изабрани радови, www.rastko.org.rs, постављено 2002; V. Štěpánek, „Za Nadou Djordjević, srbskou bohemistkou a sorabistkou", Slovanský jih, Brno 2002, 6; D. Sokolović, „Nada Djordjević -- Významná kapitola dějin bělehradské bohemistiky a slavistiky", Славистика, 2005, 9.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)