ЂИСАЛОВИЋ, Веселин

ЂИСАЛОВИЋ, Веселин, професор, преводилац, лексикограф (Сомбор, 10. XI 1873 ‒ Нови Сад, 31. XII 1945). Као текелијанац завршио је студије класичне филологије, филозофије и педагогије на Будимпештанском универзитету 1896. У Нађбањи је 1897. промовисан тезом De carminibus Calpurnii Siculi. Предавао у гимназијама у Нађбањи и Новом Саду, а од 1910. до 1918. био је главни школски референт за Карловачку митрополију да би од 1919. до пензионисања 1925. био виши просветни инспектор Министарства просвете за Бачку. Од 1902. био је члан Матице српске, а од 1906. до 1909. члан њеног Књижевног одељења. Био је и члан-заменик Позоришног одсека Српског народног позоришта 1908. Аутор је више школских приручника, буквара, читанки и уџбеника за наставу латинске граматике, историје и географије. Дао је допринос двојезичној лексикографији српско-мађарским (Речник српског и маџарског језика I, Н. Сад 1914) и српско-немачким речником (и Ј. Милер, Речник српског и немачког језика I‒II, Н. Сад 1922, 1924), а саставио је и речник страних речи (Речник страних речи у српском језику, Н. Сад 1914), који је имао пет издања. Његов српско-мађарски речник (са око 32.000 речи) сматра се првим значајнијим српско-мађарским речником после речника Благоја Бранчића и Ђерђа Дере, од којег је савременији по избору грађе и богатији по граматичкој обради речи. У преводилачком опусу Ђ. издваја се његов превод Горског вијенца (1902) на мађарски језик. Био је одликован Даниловим орденом, Орденом Св. Саве и Орденом Белог орла.

ДЕЛО: Латинска граматика I‒III, Н. Сад 1902‒1904.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, Историја српске књижевности, Н. Сад 1906; В. Стајић, Српска православна велика гимназија у Новом Саду, Н. Сад 1949; С. Васиљевић, Знаменити Сомборци, Н. Сад 1989.

П. Пипер

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)