ЂОРЂЕВИЋ, Владан

ЂОРЂЕВИЋ, Владан, машински инжењер, универзитетски професор (Крушевац, 7. X 1938). На Београдском универзитету завршио је Машински факултет на Хидроенергетском одсеку 1961. и магистарске студије на Природно-математичком факултету на Групи за механику, где је 1966. одбранио докторску дисертацију „Ламинарни гранични слој на танким обртним телима". Од 1971. био је доцент на Маш. ф. у Београду где је прошао сва наставничка звања и 1981. изабран за редовног професора. Био је Хумболтов стипендиста (1968/69) на „Алберт-Лудвигс" универзитету у Фрајбургу (Немачка) и Фулбрајтов стипендиста (1975/76) на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (САД), где је у периоду 1985--1988. био гостујући професор. Поред истраживачког рада, предавао је два предмета на докторским студијама. На Маш. ф. у Београду био је продекан за наставу (1989--1991) и шеф Катедре за механику флуида (1988--2000). У Југословенском (потом Српском) друштву за механику био је генерални секретар (1977--1981) и председник (1993--1997). Члан је Друштва за примењену математику и механику (GAMM). У Математичком институту САНУ био је управник Одељења за механику (2000--2006). Члан је редакцијских одбора часописа Theoretical and Applied Mechanics, Facta Universitatis и FME Transactions (главни уредник 2000--2004). Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (2006--2008). Годинама је био кореспондент реферативног журнала Mathematical Reviews за област механике флуида. За дописног члана САНУ изабран је 1985, а за редовног 1997. Такође је члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС, од 2002) и Српске академије нелинеарних наука (САНН). У САНУ руководи радом Одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла (од 2002) и главни је уредник едиције Живот и дело српских научника.

Научна делатност Ђ. односи се на теоријску и примењену механику флуида. Радио је у следећим њеним областима: теорија граничног слоја, теорија таласних кретања флуида, теорија хидро-динамичке стабилности, био-механика флуида, теорија струјања разређених гасова у микро-каналима и др. У области теорије граничног слоја дао је методу прорачуна струјања флуида у граничном слоју на танким обртним телима, код којих је дебљина граничног слоја истога реда величине као и полупречник попречног пресека тела. Дао је такође и методу прорачуна температурског поља на овим телима. У области теоријe таласних кретања флуида Ђ. се бавио нелинеарним проблемима кретања дисперзивних таласа код којих су нелинеарност и дисперзија ефекти истога реда величине, када настају тзв. солитарни таласи -- солитони. Посебан акценат у овим радовима стављен је на проучавање трансформације ових таласа при кретању преко неравног дна, при чему под одређеним условима може да дође до појаве тзв. фисије солитона. У радовима су обрађени и проблеми утицаја површинског напона на распростирање ових таласа у екстремно танким слојевима течности, тзв. филмовима течности, као и проблем дисипације ових таласа. Посебна пажња посвећена је проблемима тзв. споре модулације капиларно-гравитационих таласа на слободној површини течности. С обзиром на то да се ови проблеми по правилу описују или класичном једначином Кортевег-де Вриза или нелинеарном Шредингеровом једначином или неком од њихових многобројних модификација, у радовима Ђ. дати су и извесни доприноси математичкој теорији ових једначина. У оквиру теорије хидро-динамичке стабилности Ђ. се бавио нелинеарним проблемима стабилности тзв. слободних смицајних слојева, уз узимање у обзир вискозности флуида. Обухваћена су како нестишљива, тако и стишљива струјања. Разграничени су тзв. поткритички нестабилни и наткритички стабилни режими струјања. Изведене су нелинеарне једначине типа Ландау, којима се ови режими описују и том приликом зашло се и у проблеме детерминистичког хаоса. Бавећи се и неким проблемима био-механике флуида Ђ. је радио на хидро-динамици вестибуларног система код човека. Моделирао је струјање течности у полукружним каналима система и механичко понашање купуле, вршио експерименте на себи самоме и створио могућност предвиђања оријентације човека у екстремним условима, што може да има практичног значаја при обуци пилота. Ђ. је такође радио на струјањима течности у еластичним судовима, имајући у виду струјање крви у крвним судовима код човека. По први пут је овај проблем третирао као проблем јаке интеракције између флуида и еластичне структуре. Најзад, Ђ. се бавио и моделирањем реолошког понашања хумане ћелије. По први пут је у ту сврху употребио математички апарат фракционих извода и добио изванредно слагање с експериментима спроведеним на Харвардском универзитету у САД, у веома широком опсегу фреквенција. У области теорије струјања разређених гасова у микро-каналима Ђ. је по први пут гранични услов клизања гаса по зиду канала моделирао помоћу (просторног!) фракционог извода и тако добио изванредно слагање са многобројним експериментима који постоје у литератури, укључујући ту и постојање тзв. Кнудсеновог минимума. Поред тога Ђ. је објавио и појединачне радове из области магнето-хидро-динамике, турбулентних струјања флуида, природног струјања ваздуха у соларним торњевима и теорије парцијалних диференцијалних једначина математичке физике са фракционим изводима. У стручном раду Ђ. је сарађивао са Војно-техничким институтом у Београду. Радио је на развоју једног полуаутоматског и једног аутоматског хемијског детектора за откривање нервних бојних отрова. Руководио је радом укупно три пројекта које је финансирало Министарство за науку и технологију Србије (сваки је трајао по пет година). За резултате постигнуте у свом научно-истраживачком раду награђен је 2007. наградом „Проф. др Војислав К. Стојановић", Видовданском повељом града Крушевца 2015. и повељом „Академик Љубомир Клерић" за животно дело од стране Одељења рударских, геолошких и системских наука АИНС 2017.

ДЕЛА: и L.G. Redekopp, „On two-dimensional packets of capillary-gravity waves", Journal of Fluid Mechanics, 1977, 79, 4; „The fission and disintegration of internal solitary waves moving over two-dimensional topography", Journal of Physical Oceanography, 1978, 8, 6; „Nonlinear stability of subsonic mixing layers with symmetric temperature variations", Proceedings of the Royal Society A., Mathematical and Physical Sciences, 1989, 426; коаутор, „Fractional derivatives embody essential features of cell rheological behavior", Annals of Biomedical Engineering, 2003, 31, 6; и T. M. Atanackovic, „Similarity solutions to nonlinear heat conduction and Burgers/Korteweg-deVries fractional equations", Journal of Computational and Applied Mathematics, 2008, 222, 2.

ИЗВОРИ: Архива Маш. ф. у Београду; Архива САНУ.

Т. Атанацковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)