Прескочи до главног садржаја

ЂОКИЋ, Томислав

ЂОКИЋ, Томислав, лекар, патофизиолог, универзитетски професор (Приштина, 28. VI 1940). Завршио је два сродна факултета, Ветеринарски 1965. у Београду и Медицински 1980. у Приштини. Радове на магистратури (1975) и докторaту медицинских наука (1980) остварио у Београду, Сан Франциску и Приштини. Цео радни век провео је на Косову и Метохији, на Мед. ф. у Приштини, најпре као асистент на Институту за патолошку физиологију, за редовног професора изабран је 1990, а за емеритуса 2007. Радећи четири године као гостујући научник и професор на институту у Сан Франциску (1977--1979; 1986--1988) у партнерским пројектима је репрезентовао српску медицину и научну мисао. Истраживања у области контроле и регулације вентилације у свесном стању без анестезије, као и изучавање етиопатогенезе неурогене инфламације у плућима заузимају посебно место у пулмологији. Ђ. радови у сарадњи са Ј. А. Наделом из САД допринели су новим открићима у светској медицини за шта су добили многобројна признања у свету. За свој рад награђен је „Senior Fulbright Research Award" на Калифорнија универзитету у Сан Франциску 1986--1987--1988. Ђ. је биран за декана Мед. ф. у Приштини у четири мандата 1990--1998. У најтежем времену које је задесило Србију на КиМ (1990) формирао је Институт за биомедицинска истраживања на којем су урађени многи магистарски радови и докторске дисертације. За свој допринос и значај у нашој и светској науци биран је за председника Друштва физиолога Србије 2001. Добитник је Награде Удружења универзитетских професора и научника Србије „Др Војислав Стојановић" 1994, Годишње награде СЛД за научно-истраживачки рад 1995, Видовданске награде Универзитета у Приштини 2009, Златне медаље за постигнуте резултате у физиолошким наукама 2012. Биран је за Почасног чланa Академије медицинских наука СЛД 2010. Члан је више научних асоцијација у земљи и иностранству. Својом знатижељом истраживача залазио je и у друге светове сазнања, као што је уметност. Излаже своје слике на изложбама у Европи и Америци. Ђ. указује да најбоље у науци потиче из споја аналитичке свести и естетске осетљивости, споја који назива сензуалном науком. Члан је УЛУС-а од 2000.

ДЕЛА: „Mechanism of Rapid shallow Breathing after ozone exposure in Conscious Dogs", J. Appl. Physiol., 1979, 46, 6; „Mechanism of Ozone-indeuced Tachypneic response to Hypoxia and hypercapnia in Conscious Dogs", J. Appl. Physiol., 1980, 48, 1; „Nеutral Endopeptidase inhibitors potentiate Supstance P-induced contraction in Rat and Ferret ileum and duodenum", The American Journal of Physiology-Gastrointestinal and Liver Physiology, 1988, 19; „Nеutral Endopeptidase inhibitors potentiate Capsaicin and Electrically-induced Noncholinergic contraction in guinea pig bronchi", The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics, 1989, 248, 1; „Neutral Endopeptidase modulates Neurotensin-induced Airway contraction", J. Appl. Physiol., 1989, 66, 5.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ж. Ђурђевић, „Цитатна анализа Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици", Социологија, 2010, LII, 4.

В. Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)