ЂУРИЋ, Дубравка

ЂУРИЋ, Дубравка, песник, преводилац, универзитетски професор (Дубровник, 14. II 1961). Дипломирала (1991) и магистрирала (1999) на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филолошком факултету с темом „Језичка поезија у контексту модерне и постмодерне америчке поезије", докторирала на Катедри за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду 2006. с темом „Поетика америчких модерних и постмодерних песникиња". Живи у Београду, од 2007. ради на Факултету за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум", тренутно у звању редовног професора (од 2016). На основним студијама предаје предмете: Популарна култура (Дискурси популарне културе, Бг 2011), Мода и моћ, Комуникација и дигитално доба, a на мастер и докторским студијама курсеве Теорија експерименталне књижевности и уметности и Авангарде, неоавангарде и поставангарде у Југославији. Области бављења: студије књижевности, студије медија, теорија експерименталне поезије, теорије рода и феминизма, трансдициплинарна теорија. Усавршавала се на универзитетима у Словенији, Мађарској и САД. Била је чланица неформалне уметничко-теоријске Заједнице за истраживање простора (1982--1986) у оквиру које је учествовала у организовању неколико изложби и серија предавања, те уређивала њено гласило Ментални простор. Била је једна од четири оснивачице, уредница и заменица главне уреднице часописа за женску књижевност ProFemina (1994--2011), предавала је у београдском Центру за женске студије (1994--2005). Пише поезију, књижевну критику, преводи америчку поезију. Њена поезија припада експерименталном току српске поезије, а посебно је занимају поетике као књижевни жанр (Природа месеца, природа жене, Н. Сад 1989; Облици и обале... песме 1982--1983, Бг 1989; Књига бројева, Ск--Ва 1994; Клопке, Вш 1995). Од 1991. јавно изводи песничке перформансе (Београд, Гугенхајм -- САД итд.). Посебно поље њеног научног интересовања су америчка и српска женска поезија коју тумачи из перспективе феминизма и студија културе (Поезија теорија род -- Модерне и постмодерне америчке песникиње, Бг 2009; Говор друге, Бг 2006; Језик, поезија, постмодернизам -- језичка поезија у контексту модерне и постмодерне америчке поезије, Бг 2002). У Асоцијацији за женску иницијативу основала је Ажинову школу поезије и теорије (1996--2006), чији је рад представљен у антологији Дискурзивна тела поезије: поезија и аутопоетике нове генерације песникиња (Бг 2004). Од 2015. председница је Српског друштва за англо-америчке студије. Од 2011. чланица је пројекта Књиженство -- теорија и историја женске књижевности на српском језику од 1915. године на ФФ у Београду. Превела збирке песама Мајкла Палмера, Џерома Ротемберга, Боба Перелмана и Џоа Блејдса. Са В. Копицлом уредила је и превела антологију новије америчке поезије Нови песнички поредак (Пг 2001), а са Б. Д. Обрадовић уредила је антологију српске поезије Cat Painters: An Anthology of Serbian Poetry (New Orleans 2016). Са М. Шуваковићем уредила антологију текстова Impossible Histories -- Historical Avant-Garde, Neo-Avant-Garde and Post-Avant-Garde in Yugoslavia 1918--1991 (Massachusetts 2003, друго издање 2006), са Ажиновим ауторкама уредила антологију Дискурзивна тела поезије: Поезија и аутопоетике нове генерације (Бг 2004).

ДЕЛА: поезија: Cosmopolitan Alphabet, Buffalo 1995; All-Over, Бг 2004; Ка политици наде, Бг 2015; каталог: Лепо је .... Фотографије, поезија, текстови, Бг 1983; научне монографије: Политика поезије -- транзиција и песнички експеримент, Бг 2010; Глобализацијске изведбе: књижевност, медији, театар, Бг 2016.

ЛИТЕРАТУРА: M. Стефановић, „Антиесенцијализам у књижевности", Поља, 2010, 462; Д. Павлич, „О лепом нереду", Д. Жилић, „О завођењу ријечима и игра језиком", у: Д. Ђурић, Ка политици наде, Бг 2015.

Д. В. Тодоресков

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)