ЂУРИЧИЋ, Марко

ЂУРИЧИЋ, Марко, судија, политичар (Ваљево, 26. III 1861 -- Карлове Вари, Чешка, 3. VIII 1926). У Петрограду је две године студирао техничке науке, потом филозофију и права у Београду, где је дипломирао 1885. Најпре је радио као судски писар, затим као адвокат у Ваљеву. Од 1902. био је председник првостепеног суда у Београду, потом окружни начелник у Ваљеву, а касациони судија 1903--1912. Политиком је почео да се бави у студентским данима, истакавши се као један од првака омладине Радикалне странке. За народног посланика изабран је у Ваљевском округу на скупштинским изборима 1893. Министар правде постао је први пут 1912, а затим у неколико влада од 1913. до 1918. У југословенској држави био је председник Државног савета, један од чланова Уставног одбора, министар правде (1921, 1925--1926), министар припреме за Уставотворну скупштину и изједначење закона (1924) и министар социјалне политике (1925). У то време био је председник Посланичког клуба Радикалне странке и близак сарадник Николе Пашића, који му је више пута поверавао да у његово име води политичке преговоре. Име му је отуда најчешће везивано за тзв. Марков протокол, односно споразум по њему назван, којим је Радикална странка постигла договор са Федералистичким блоком (Хрватска републиканска сељачка странка, Словенска људска странка и Југословенска муслиманска организација) о почетку разговора за решавање питања државног уређења. Споразум је раскинут чим су радикали саставили хомогену владу, али је остао упамћен као сведочанство њихове политичке вештине. У име своје странке поново је преговарао са Хрватском републиканском сељачком странком, после чега су њени представници ушли у владу и одрекли се републиканства у свом имену. Чланке из области права објављивао је у Полицијском гласнику.

ДЕЛО: Кривично-правни чланци, Бг 1910.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1886--1888, 1891--1899, 1901--1912; Б. Петрановић, М. Зечевић, Југословенски федерализам. Идеје и стварност. Тематска збирка докумената, I (1914--1943), Бг 1987; Југославија 1918--1988. Тематска збирка докумената, Бг 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Јовановић, Политички сукоби у Југославији 1925--1928, Бг 1974; Б. Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији (1919--1929), Бг 1979; Б. Петрановић, Историја Југославије 1918--1988, I, Бг 1989; Ђ. Ђ. Станковић, Никола Пашић и Хрвати (1918--1923), Бг 1995; Г. Кривокапић Јовић, Оклоп без витеза, Бг 2002.

М. Радојевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)