ЂУКАНОВИЋ, Петар

ЂУКАНОВИЋ, Петар, лингвиста, србиста (Кравица код Братунца, 31. III 1949 -- Београд, 24. XI 1997). На Филолошком факултету у Београду дипломирао 1973, магистрирао 1981. и докторирао 1990. Радио као гимназијски професор у Српцу и Љубовији (1973--1977), као лексикограф на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика у Институту за српски језик САНУ (1977--1980), на Фил. ф. у Београду (1980--1997), прво као асистент, а затим као доцент на предметима Дијалектологија српског језика и Акцентологија. Предавао је српскохрватски језик као лектор универзитета у Минхену (1984--1987). Главне области истраживања Ђ. су дијалектологија и акцентологија („Усвајање новоштокавске акцентуације изван новоштокавског подручја", у: Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката: зборник радова, Ниш 1994; „Говор Драгачева", СДЗ, 1995, 41). Био је врло поуздан стручњак у домену дијалекатске и стандарднојезичке прозодије. Дао је значајан допринос испитивању српских говора за потребе Српског дијалектолошког атласа и Босанскохерцеговачког дијалектолошког атласа.

ДЕЛА: „Говор села Горње Цапарде (код Зворника)", СДЗ, 1983, 29; и М. Шћепановић, „Бањачки (тајни језик осаћких мајстора)", Српски језик, 1997, 2.

ЛИТЕРАТУРА: М. Шћепановић, „Др Петар Ђукановић (31. III 1949 -- 24. XI 1997)", Српски језик, 1998, 3; „Др Петар Ђукановић (31. III 1949 -- 24. XI 1997)", НЈ, 1998, 32/3--4.

С. Реметић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)