Прескочи до главног садржаја

ЂОРЂЕВИЋ, Катарина Каја

ЂОРЂЕВИЋ, Катарина Каја, глумица (Београд, 7. VII 1901 -- Крушевац, после 1952). Дебитовала је 1918. запаженом улогом Катице у Кир Јањи у београдском „Абрашевићу", а професионални рад започела две године касније у Позоришту „Гундулић" Љубомира Рајичића Чврге у Крагујевцу. До краја II светског рата стекла је велико искуство, радећи са реномираним редитељима, глумцима и управницима у Подрињском повлашћеном позоришту Д. Животића (1922/23), Веселом позоришту Бране Цветковића у Београду (1924), Градском позоришту у Нишу под управом Љ. Рајичића Чврге (1924--1929), Српском народном позоришту у Новом Саду (1930/31), Београдском малом позоришту (1931/32), Народном позоришту Моравске бановине (1932/33), НП у Београду (1934/35) и Секцији за Дунавску бановину НП у Нишу (1935--1944). Од краја II светског рата до пензионисања била је стални члан глумачког ансамбла у НП у Крушевцу, а бавила се и режијом. Глумица лепог лика и складног стаса, динамичне природе, осећајна и природна, са сцене је деловала убедљиво и непосредно, а искуство и сценско знање дали су њеној игри одмереност и сигурност. Улоге: Ајша, Емина (С. Ћоровић, Ајша, Зулумћар), Зона Замфирова, Ташана, Поте (С. Сремац, Зона Замфирова), Дара, Анка и Живка, Гина (Б. Нушић, Госпођа министарка, Ожалошћена породица), Рушка (П. Петровић, Рушка), Фјокла (Гогољ, Женидба), Марија (А. Д'Енери, Ф. Диманоар, Стари каплар), Лујза (А. Д'Енери, Е. Кормон, Две сиротице), Валентина (Л. Жидиси, Шагринска кожа), Жаклина (А. Бисон, Госпођа Икс) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1887--1915", Театрон, 1981, 30/1/2; Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године, Бг -- Н. Сад 1993; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Бг -- Н. Сад 1996.

А. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)