ЂУРИЋ, Немања

ЂУРИЋ, Немања, кошаркаш (Београд, 18. VI 1936). Као средњошколац био је свестрани спортиста, а први додир са кошарком имао је са 19 година када се пријавио на конкурс који је на Малом Калемегдану организовала Црвена звезда. Пошто је ту одбијен као неталентован, тренер Ранко Жеравица га је одвео у Раднички са Црвеног крста, у којем се врло брзо афирмисао. За А репрезентацију Југославије за 10 година одиграо је 138 утакмица и постигао 1.400 поена, а дебитовао је на Европском првенству у Истанбулу 1959. Са Радивојем Кораћем и Ивом Даневим чинио је ударни трио такозване „сребрне генерације" југословенске кошарке. Шездесетих година био је један од најбољих центара у Европи и успешно се носио са многим горостасима иако је био висок само 196 цм. Са репрезентацијом Југославије освојио је прву кошаркашку медаљу у историји те земље на великим такмичењима, сребрну, на Европском првенству у Београду 1961. Поред тога има и сребрне медаље са светских првенстава у Рио де Жанеиру (1963) и Монтевидеу (1967), те са Европског првенства у Москви 1965, као и бронзану медаљу са Европског првенства у Познању 1963. Два пута је учествовао на Олимпијским играма, у Риму 1960. и Токију 1964. После Радничког играо је у Ноалексу из Венеције (1967/68), а каријеру је завршио у Ориолику из Славонског Брода у којем је последње две сезоне (1970--1972) био и играч и тренер. Као помоћник тренеру Александру Николићу у Црвеној звезди учествовао је у највећем клупском успеху у историји тог клуба, освајању Купа победника купова 1974. Први тренер „црвено-белих" био је у сезони 1974/75. Добитник је Националног признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Кошаркашка енциклопедија 1946--2003, Бг 2004; Црвена звезда -- наших шездесет година, Бг 2005; Медаље заувек, Бг 2014.

А. Милетић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)