ЂУКИЋ, Вељко

ЂУКИЋ, Вељко, лекар, хирург, универзитетски професор (Гламоч, 22. XI 1938). На Медицинском факултету у Београду дипломирао је 1963. После завршеног општег лекарског стажа је специјализирао општу хирургију на Првој хируршкој клиници. Усавршавао се из области васкуларне хирургије у Лондону (8 месеци), Прагу и Москви (14 месеци). Био је један од оснивача васкуларне хирургије на Првој хируршкој клиници. У звање асистента изабран је 1970. Магистрирао је 1972. на тему „Хируршки аспект трансплантације срца", а докторирао 1974. на тему „Експериментална трансплантација срца у паса". У звање редовног професора изабран је 1986. Највише се бавио васкуларном хирургијом. Помогао је оснивање васкуларних одсека или одељења и више болничких центара, a у њима је обављао показне операције из васкуларне хирургије. После интеграције бивше Прве и Друге хируршке клинике био је директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију Института за хирургију и члан Управног одбора КЦ Србије. Године 1994. постао је начелник Хируршке клинике КБЦ „Земун" и основао наставну базу из хирургије. Поред редовне, држао је и последипломску наставу на више катедри, као и наставу лекарима на специјализацији из хирургије и опште медицине. Аутор је или коаутор три монографије: Обољења вена ногу и карлице (Бг 1984), коаутор, Обољења кардиоваскуларног система (Бг 1989) и Ургентна стања у васкуларној хирургији (Бечеј 1997). Аутор је поглавља о венском и лимфном систему у уџбенику Хирургија, уредника М. Драговића и З. Герзића (Бг 1998). По позиву је држао предавања у Копенхагену, Франкфурту, Бону, Москви, Тбилисију и Ташкенту. Био је носилац неколико научних пројеката у земљи и учествовао у једном међународном пројекту из области хемореолошке и антиагрегационе терапије. Био је председник Савета Мед. ф. (1986--1990) и секретар за здравље Града Београда. Дугогодишњи је члан СЛД и ванредни члан АМН СЛД. Био је члан Удружења хирурга Југославије и неколико међународних друштава. Добитник је плакете СЛД и повеље Академије наука СССР. По одласку у пензију 2004. наставио је да се бави хирургијом и наставничком делатношћу. Биран је за редовног професора хирургије на мед. ф. у Бањалуци, Фочи и Сарајеву и на клиникама тих факултета обављао је хируршке интервенције из области васкуларне хирургије.

ДЕЛА: и Ж. Максимовић, Ђ. Радак, „Фактори ризика у неуспешно лечених болесника са хроничном периферном артеријском инсуфицијенцијом", САЦЛ, 1984, 112, 11--12; „Ulcus venosum crux medicorum", Кардилогија, 1988, 9, 3; коаутор, „Примена тромболитика (стрептокиназа) у лечењу акутних оклузија периферних крвних судова", САЦЛ, 1989, 117, 3--4; коаутор, „Ургентне спленектомије у склопу политрауме: Проблем анестезиолога", Acta Chir. Iugosl., 1989, 36.

ЛИТЕРАТУРА: Билтен Универзитета у Београду, 1973, 944; Академија медицинских наука СЛД. Биографије чланова. Суплемент II, Бг 2001; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; Р. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, III, Бг 2006.

Р. Чоловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)