ЂУРИЋ, Драган
ЂУРИЋ, Драган, лекар, физиолог, универзитетски професор (Крушевац, 13. IX 1961). Завршио Медицински факултет 1987. и специјализацију клиничке физиологије 2007. у Београду. Магистарску тезу „Ефекти агониста и антагониста хистаминских рецептора на изолованој аорти заморца" одбранио 1991, а докторску дисертацију „Ефекти хистамина и метаболита хистамина на васкуларни глатки мишић; улога хистаминских Х1, Х2, Х3 рецептора и ендотела" 1993. на Мед. ф. у Београду. Усавршавао се на Универзитету Јужне Алабаме и Институту „Макс Планк" у Бад Нојхајму, Немачка. Асистент-приправник на Катедри за медицинску физиологију Мед. ф. у Београду од 1989, а од 2008. редовни је професор на истом факултету. Био шеф Лабораторије за атеросклерозу и васкуларну биологију на Институту за кардио-васкуларне болести „Дедиње" 1997--2000, као и професор Физиологије на Високој здравственој школи струковних студија у Земуну 2007--2009. Предавао на мед. ф. у Крагујевцу, Косовској Митровици и Бањалуци. На Мед. ф. у Београду 2006--2009. управник Института за мед. физиологију „Рихард Буријан", те шеф Катедре за медицинску физиологију 2009--2012. Председник Друштва физиолога Србије (2005--2009) и његове Скупштине (2010--2013. и 2018--2021); председник Уније биолошких научних друштава Југославије (Србије и Црне Горе) 2004--2005, Секције за физиологију и патолошку физиологију СЛД 2004--2006. и од 2003. Друштва за проучавање артериосклерозе, тромбозе и васкуларне биологије Србије.
Научни допринос је у следећем: а) доказ за постојање постсинаптичких
хистаминских Х3 рецептора на ендотелу и васкуларном глатком мишићу; б)
објашњење механизма вазодилатације индуковане стимулацијом хистаминских
Х3 рецептора; в) доказ за постојање временског редоследа у појављивању
дисфункције ендотела, ремоделовања спроводних артерија и ремоделовања
срца код здравих добровољаца током старења (коаутор, „Применение тестов
реактивности плечевой артерии при оценке дисфункции эндотелия в процессе
старения", Кардиология, 2000, 40, 11); г) доказ да апликација фолне
киселине може деловати анти-оксидативно, вазодилататорно и
анти-дијабетогено; д) доказ да хомоцистеин и хомоцистеин-тиолактон
изазивају два типа епилепсија код пацова (коаутор, „Two types of
seizures in homocysteine thiolactone-treated adult rats, behavioral and
electroencephalographic study", Cellular and Molecular Neurobiology,
2009, 29, 3), да показују кардиотоксично и неуротоксично деловање и да у
тим ефектима учествују оксидативни стрес, НМДА рецептори, ензими На^+^,
К+- АТПаза и ацетилхолинестераза, као и гасотрансмитери (NO, H2S, CO),
као и да се у тим ефектима смањује потрошња кисеоника у миокарду; ђ)
доказ да интраперитонеално или нутритивно оптерећење метионином доводи
до значајних поремећаја кардио- и неуроексцитабилности, као и
хемостатских параметара; и е) доказ да комбинација витамина Б6 и фолне
киселине делује антиоксидативно и кардиопротективно у експерименталној
срчаној инсуфицијенцији и експерименталном дијабетесу (коаутор, „The
effects of folic acid and nitric oxide synthase inhibition on coronary
flow and oxidative stress markers in isolated rat heart", Molecular and
Cellular Biochemistry, 2007, 300).
Коаутор у монографијама: Ендокрина улога ендотела крвних судова -- савремени приступ у терапији нитратима и ацетилсалицилном киселином (Бг 1994); Ендотел у кардиоваскуларној медицини (Бг 1997); Атеросклероза: фактори ризика, патогенеза, терапија, превенција (Бг 2005); Нутриција, третман и кардиоваскуларни фактори ризика (Бг 2007). Уредник зборника са научних скупова, нпр. Зборник радова Првог југословенског конгреса о атеросклерози са међународним учешћем (Бг 2001, са М. Остојићем и В. Кањухом). Члан је Међународног друштва за хипертензију (1998); Европског друштва за атеросклерозу (2001), Северноамеричке организације за васкуларну биологију (2001), Америчког физиолошког друштва (2002), Физиолошког друштва Велике Британије (2004), Европског друштва за истраживања у хирургији (2005), Међународног друштва за истраживање срца (2011), Међународне академије кардиоваскуларних наука (2011), Стручне комисије за хомоцистеин у Немачкој (2012); Међународне експертске комисије за липиде (2015), Групе за мета-анализу липида и крвног притиска (2018), СЛД и његове Секције за физиологију и патофизиологију и др. Добитник је Медаље Удружења кардиолога Југославије и Грамате Патријарха Павла, те почасни члан Румунског друштва за лабораторијску медицину (2008), Бугарског друштва за ћелијску биологију (2009). Добитник је медаља „Самјуел Рац" Мађарског физиолошког друштва (2010), те „Андраш Варо" награде за изврсност у кардиоваскуларним наукама (2018).
ДЕЛА: коаутор, „Атеросклероза на прагу III миленијума (Морфолошко-клиничка корелација атеросклеротичних лезија и релевантних клиничких синдрома"), коаутор, „Homocysteine and arteriosclerosis", у: С. И. Недељковић, В. И. Кањух, М. Р. Вукотић, Кардиологија, Бг 2000; коаутор, „The importance of homocysteine in patients undergoing coronary by-pass surgery", Medicus, 2000, 2, 1; коаутор, „Statin intolerance -- an attempt at a unified definition. Position paper from an International Lipid Expert Panel", Archives of Medical Science, 2015, 16, 11, 1; коаутор, „Homocysteine and homocysteine-related compounds: an overview of the roles in the pathology of the cardiovascular and nervous systems", Canadian Journal of Physiology and Pharmacology, 2018, 96, 10; коаутор, „The Role of Nutraceuticals in Statin Intolerant Patients: Position Paper from an International Lipid Expert Panel", Journal of the American College of Cardiology, 2018, 72, 1.
ИЗВОР: Архива Мед. ф. у Београду.
В. Кањух
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)