ЂУКАНОВИЋ, Љубица Д.

ЂУКАНОВИЋ, Љубица Д., лекар, интерниста-нефролог, универзитетски професор (Кораћица код Младеновца, 11. XI 1943). На Медицинском факултету у Београду дипломирала 1967. Лекарски стаж обавила у Медицинском центру у Јајцу, где је радила до 1969, када је примљена у Институт за биологију и вирусологију „Торлак" у Београду. Завршила Курс за обуку кадрова у руковању радиоактивним изотопима у Школи за изотопе Института за нуклеарне науке „Винча". Магистарску тезу одбранила на ПМФ у Београду 1976. под називом „Бластогени одговор лимфоцита на phytohemaglutin и concavalin а испитан стандардизованом микрометодом код болесника лечених понављаним хемодијализама", а докторску дисертацију „Испитивање токсичности супстанција средње молекулске масе код болесника лечених понаваљаним хемодијализама" 1982. на Мед. ф. у Београду. Специјалистички испит из интерне медицине положила 1977. Била на два једномесечна студијска боравка у Renal Unit of Guy's Hospital у Лондону (1982, 1987) код нефролога проф. Ј. С. Камеронa. На Одељење (касније Институт) за бубрежне болести и метаболичке поремећаје Клиничке болнице града Бг (данас КБЦ „Звездара") примљена 1971. Радећи под руководством проф. Василија Јовановића, стекла прва знања из нефрологије, научила методе дијализе и стекла велико искуство у лечењу ургентних стања у нефрологији. Постављена 1982. за шефа Одсека за клиничку нефрологију, а 1987. за начелника Одељења за нефрологију Нефролошке клинике Института за урологију и нефрологију КЦС 1988. Почиње да ради на овој клиници, где је била начелник одељења, 1991. помоћник директора, а 1992--2002. директор. Била помоћник директора за интерну медицину Ургентног центра КЦС 1998--2000. За асистента на Мед. ф. у Београду за предмет Интерна медицина изабрана 1979, а за редовног професора 1996. Била је шеф Катедре за последипломску наставу из нефрологије (1994--2001), иницијатор и руководилац иновација из нефрологије (1991) и Школе дијализе (1994). Покренула научно-едукативну публикацију Новине у нефрологији (главни уредник 1995--2002). Поред рада на Мед. ф. у Београду предавала нефрологију студентима редовних и последипломских студија на Мед. ф. у Крагујевцу, Приштини и Подгорици. У Фочи 1999/2000. обавља теоретску наставу за студенте медицине, стоматологије (2000--2013) и студенте студијског програма Здравствена њега (2009--2012), за које је, као уредник, припремила уџбеник Интерна медицина (Фоча 2012).

Током свог клиничког рада бавила се: лечењем акутне и хроничне инсуфицијенције бубрега перитонеумским дијализама и хемодијализама, поремећајима у терминалној инсуфицијенцији бубрега, дијагностиком и лечењем гломерулских болести и трансплантацијом бубрега. Увела или допринела увођењу многобројних метода за испитивање и лечење болести бубрега: нови поступци дијализе (CAPD, бикарбонатна дијализа, хемодијафилтрација), дијагностика болести костију код болесника на дијализи, савремени протоколи имуносупресивне терапије болесника са гломерулонефритисом и болесника са пресађеним бубрегом, донор-специфичне трансфузије у припреми за трансплантацију бубрега, примена нових биомаркера за дијагностику одбацивања бубрежног калема, протокол за метаболичко испитивање болесника са нефролитијазом. Ђ. је увела електронско вођење медицинске документације, па је Клиника за нефрологију била прва клиника у КЦС на којој се медицинска документација водила на рачунарима који су били умрежени у јединствени систем. Њеним залагањем 1994. отворена је на Клиници за нефрологију Јединица за хитну хемодијализу. Успоставила сарадњу са многим центрима у Европи и Америци, што јој је омогућило да и у кризним деведесетим годинама прошлог века упућује своје млађе колеге на стручна усавршавања у Немачку, Белгију, САД, Француску, Грчку. Осим неколико радова који су настали у оквиру мултицентричних међународних студија, сви остали радови су резултат клиничких и експерименталних истраживања изведених у нашим установама. Била уредник или један од уредника десет монографија, четири тематска зборника, једног уџбеника за студенте здравствене неге, поглавља и коаутор у три уџбеника. После одласка у пензију посветила пажњу истраживањима ендемске нефропатије у подручју Колубаре, те покренула истраживања ендемске нефропатије на Мед. ф. у Фочи. Увела је стандардизацију микрометода бластогеног одговора лимфоцита, in vitro синтезу имуноглобулина, испитивање инхибитора еритропоезе, експерименталне животињске моделе за испитивање прогресије хроничне и акутне инсуфицијенције бубрега и гломерулонефритиса.

Члан је СЛД од 1968. и његове Нефролошке секције од 1970, чији је била председник 1997--2001. Од 2010. члан Председништва и Управног одбора СЛД и председник Одбора за континуирану едукацију. Члан Здравственог савета Србије од 2015. као представник СЛД. Члан Удружења нефролога Југославије (1978), сада Србије, и један од оснивача Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs (BANTAO, 1994), председник овог Удружења. Члан European Renal Association -- European Dialysis and Transplant Association (1978), Senior member од 2008, дугогодишњи члан Selection Committee of ERA-EDTA Congress (1999--2015). Почасни члан Bulgarian Society of Nephrology (1991) и Kidney Foundation Varna. За ванредног члана АМН СЛД изабрана 1996, а била генерални секретар (2004--2008), те 2019. председник Академије. Добитник Повеље СЛД (1999), Награде за научни рад СЛД (2000), Награде Министарства за науку и заштиту животне средине Србије (2004), Награде за животно дело СЛД (2010), Награде Велики печат СЛД (2017) и др.

ДЕЛА: и В. Оштрић (ур.), Болести бубрега, Бг 1999; и В. Лежаић (ур.), Трансплантација бубрега, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, IV, Бг 2007.

С. Миловановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)