ЂОРЂЕВИЋ, Милан С.

ЂОРЂЕВИЋ, Милан С., машински инжењер, универзитетски професор (Београд, 22. VIII 1913 -- САД, ?). Студије машинства завршио 1936. на Техничком факултету у Београду. Докторирао је на Високој техничкој школи у Минхену 1939, под менторством Вилхема Нуслета, са темом „Упоредна испитивања дизел-мотора са различитим радним поступцима". Године 1940. постаје асистент дневничар на Електро-машинском одсеку Тех. ф., за предмет Мотори с унутрашњим сагоревањем. Априлa 1941. заробљен је са својом војном јединицом у Бјељини, а у заробљеништву је био до краја 1942. Током 1943. и 1944. боравио у Тетову и Београду. По ослобођењу Београда 1944, прикључује се Југословенској народној армији, добија чин потпоручника и постаје шеф одсека Аутокоманде ЈНА. Октобра 1945. враћа се на Тех. ф. у звању асистента, а за доцента изабран 1946. За ванредног професора на Маш. ф. Велике техничке школе у Београду (од 1954. Универзитета у Београду) изабран је 1950, а за редовног професора Маш. ф. у Београду 1960. Био је продекан за наставу Маш. ф. (1948--1950) и управник Завода за моторе (1946--1965), где су вршена испитивања различитих прототипова мотора домаће производње. Из области мотора СУС је држао наставу на Маш. ф., Електротехничком (1958--1965) и Шумарском факултету у Београду (1947--1949). Објавио је уџбеник за средње школе Мотори са унутрашњим сагоревањем -- I део (Бг 1953), лабораторијски приручник Испитивање машина (Бг 1956), а коаутор је уџбеника Мотори са унутрашњим сагоревањем (Сар. 1963). Најзначајнија истраживања којима је руководио су: испитивање и усавршавање дизел-мотора АРАН-7 и АРАН-450, као и испитивање клипног склопа дизел-мотора Т-101 и Т-524, фабрика мотора „Торпедо", Ријека (1955--1959); испитивање и оптимизација двоцилиндричног дизел-мотора Т.502, „Торпедо", Ријека (1956--1957); идејни пројекат и конструктивна документација за двотактни дизел-мотор од 240 КС, као и студија и конструкција реверзибилне копче за мотор АРАН-120 и моторе ТДГ 3 и 4, Централна управа бродоградње, Ријека (1952); испитивање у предузећу „Фамос" дванаестоцилиндричног мотора В-2, дизел-мотора САУРЕР 4Е и 6Ф, као и локомоционог мотора ГМЦ за возила специјалне намене, Војнотехнички институт, Београд, „Фамос", Сарајево (1956--1958); испитивање моноцилиндричног бензинског мотора Ломбардини ЛА-65 и ЛА-80 у циљу провере њихових номиналних карактеристика и поузданости у раду, ТМЗ, Загреб (1956). Радио је и на Универзитету у Северној Каролини као гостујући професор (1964--1965), а у САД је остао до краја живота.

ДЕЛА: „Прилог градњи коморних дизел-мотора"; „Једна нова конструкција бродског дизел-мотора", Зборник радова Машинског факултета, 1953; „Проблем остварења смеше и сагоревања код дизел-мотора и могућност даље перспективе развоја ових процеса", Зборник радова Машинског института САН, 1955, 6; „Нови дизел-мотор фабрике ‚Торпедо'", Техника, 1956; „Мотори са унутрашњим сагоревањем као енергетски извори у вези са постојећим и перспективним планом модернизације Југославије", Саобраћај, 1957; „Вишегориви мотори", Техника подмазивања и примена горива, 1959.

ЛИТЕРАТУРА: Зборник биографија наставног особља, 1 (1948--1973), Маш. ф., Бг 2017.

М. Матијевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)