ЂАЈА, Синиша

ЂАЈА, Синиша, хемичар-фармацеут, универзитетски професор (Београд, 23. V 1887 -- Београд, 10. XI 1962). Дипломирао хемију на Филозофском факултету у Београду 1910, а потом 1914. дипломира фармацију у Грацу (Аустрија). 3бог учешћа у балканским ратовима 1912. и 1913. привремено прекида студије. По повратку, ради у Државној хемијској лабораторији у Београду. Рад убрзо прекида и учествује у I светском рату, по чијем завршетку специјализује токсиколошку хемију у Паризу и докторира 1920. с тезом „Цинк у организму људи". Враћа се у Србију и оснива Токсиколошки одсек у Државној хемијској лабораторији, чиме утемељује токсиколошку службу у Србији. Државну службу напушта 1923. и оснива сопствену апотеку, као савремену здравствену установу, у којој почиње и биохемијска испитивања и води је до 1949. Не само таквом праксом, него и ангажовањем у стручним удружењима, стручним гласилима и предавањима залаже се за реформу фармацеутских студија и за оснивање Фармацеутског факултета у Београду. Као практични апотекар залаже се и за проширење делатности апотека као здравствених установа и проширење рада фармацеута у оквиру здравствене службе. Када је 1939. основан Фармацеутски одсек на Медицинском факултету у Београду, изабран је за хонорарног наставника галенске фармације. Он је на самом почетку знатно допринео припреми модерног програма студија фармације. Други светски рат поново прекида његов стваралачки рад. Заробљен је и одведен у логор у Немачку, где лечи заробљенике и држи им предавања. По ослобођењу 1945. враћа се у земљу на тек основани Фарм. ф. Предано ради на његовом оспособљавању за почетак наставе, обнављању и попуњавању уништених лабораторија и стварању услова за рад уопште. Формирао је и Институт за галенску фармацију (1952), са модерним програмом и савременом организацијом рада, чији је управник био све до пензионисања. Као професор допринео је образовању савременог фармацеута који је оспособљен како за израду и испитивање лекова тако и као биохемичар, броматолог, токсиколог индустријски фармацеут. Као истраживач, Ђ. је дао научни допринос не само својом докторском тезом, него и другим радовима, нпр. студијом микроелемената у људском организму. Поред других публикација и радова, аутор је књиге Галенска фармација (Бг--Зг 1952), која је била уџбеник генерацијама фармацеута. Био је председник Српског апотекарског друштва (1924--1932), члан управе Апотекарске коморе Краљевине Југославије, као и њене секције у Београду. У периоду 1928--1929. уређивао је часопис Апотекар. Пензионисао се 1957, али је наставио да предаје као хонорарни професор.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

Љ. Гојковић Букарица; В. Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)