ЂУРАЂ ЗУБРОВИЋ

ЂУРАЂ ЗУБРОВИЋ, властелин (?, крај XIV в. -- ?, прва половина XV в.). Помиње се само једном у изворима и то у једном натпису у вези са смрћу деспота Стефана 1427. Овај властелин у служби деспота, и сам дубоко потресен смрћу свога господара, поставио је споменик од белог студеничког мермера на месту где је деспота задесила изненадна смрт од можданог удара. То се догодило у месту Главица, у околини данашњег Крагујевца. Има основе за тврдњу да је Ђ. З. поставио споменик на својој баштини, код баштинске цркве, и да се деспот задесио у лову баш на баштини свог верног властелина. На западној страни споменика уклесан је текст са деспотовом интитулацијом, и тачним датумом смрти (19. VII 1427), а на северној је натпис Ђ. З. са топлим и дирљивим оплакивањем господара од стране верног вазала. Стефан се у натпису ословљава као „благочастиви господин деспот Стефан, добри господин, предобри и мили и слатки господин деспот! О, теже је оном ко га виде на овом месту мртва". Споменик је делимично оштећен у новије време. Вук Караџић бележи 1826. да је било развијено народно предање и култ везан за ово место и деспота. Каже да је Карађорђе наредио да се споменик пренесе у Тополу, а тог лета удари страшан град на оно село, па сељаци верујући да се то догодило због одношења споменика, оду Карађорђу и измоле га да се споменик врати на старо место.

ИЗВОРИ: П. Поповић, С. Смирнов, „Два српска натписа на камену из прве половине XV в", ГСНД, 1933, 12; Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1982; К. Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића, Бг 1989.

ЛИТЕРАТУРА: С. Томић, Р. Николић, Манасија, Бг 1964; К. Јиречек, Историја Срба II, Бг 1978; М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Бг 1978; Ђ. Трифуновић, Књижевни радови деспота Стефана Лазаревића, Бг 1979; Историја српског народа, II, Бг 1982.

А. Веселиновић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)