ЂОРЂЕ СКОРОПОСТИЖНИ

ЂОРЂЕ СКОРОПОСТИЖНИ, манастир Св. Георгија -- Горга (Скоропостижног, брзостижућег, хитрог), на реци Серава и брду Виргин код Скопља, задужбина краља Милутина. Подигнут је на остацима разрушене задужбине цара Романа III Аргира (1028--1034). Обнављали су га и даривали још велики жупан Стефан Немања (1189--1190) и краљ Стефан Првовенчани (1216--1217). Освојивши Скопље и видевши царску задужбину срушену, краљ Милутин је обећао да ће је обновити из темеља, што је остварио последњих година XIII в., а 1300. издао своју повељу. Био је то један од најбогатијих и највећих манастира Милутиновог времена, имао је 47 села и заселака, обрадива имања, ливаде, шуме, винограде и цркве, али је све било разграбљено пропашћу манастира. Уз помоћ посебне комисије коју су чинили Милутинов дијак Дабиша, студенички архимандрит Сава и властелин Никола Опареша, краљев дворанин, утврђена су тачна имања и враћена манастиру. Краљ је даровао још 100 ха ораница, винограде, ливаде и многа имања, 18 старих и четири нова села, неколико метоха, влашких катуна, рибњака и рибара, један недељни трг и тргове у неким селима, те два годишња панађура (Ђурђевдан и Ђурђиц), на којима само манастир има право да продаје вино, хлеб и месо. Код многих имања није одређена прецизна граница јер није било никаквих претензија, али тамо где је било сукоба, границе имања и села одређене су у детаље. У Скопљу је купио неколико кућа, много неизграђеног простора, поклонио му двор и цркву одбеглог византијског властелина Апокавка, саградио нову „полату и дворь" и једну кулу за скупљање пољопривредних производа. Потврдио је и поклоне властеле, њиве, винограде и цркву коју поклони неки Каломен да би добио право да буде сахрањен у манастиру. Властелинство Ђ. с. добило је и велике административне, финансијске и судске повластице, а санкције за отимање манастирске имовине и разне глобе које су припадале манастирској каси. Игуман манастира био је учесник „сабора све српске земље" на којима су утврђивана даровања, повластице и имунитети манастира Бањска. Међутим, властелинство је захватило расуло после Маричке битке. Када је 1377. хиландарски монах Герасим затражио од свог брата Вука Бранковића да Хиландару обезбеди помоћ, Вук му је поклонио овај манастир као метох. Половина свих прихода ишла је Хиландару, а половина задржавана. То је једини случај да један царски и краљевски манастир буде потчињен другом царском манастиру. Када су Турци 1392. освојили Скопље, манастир је изгубио сва своја села, куће и имања, убрзо је опустео и пропао, да су му и темељи раскопани. Није познато ништа о архитектонском и уметничком домету манастира.

ИЗВОР: С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, „Властелинство Светог Ђорђа код Скопља XI--XV века", ГСНД, 1925, 1.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)