ЂУРИЋ, Михаило

ЂУРИЋ, Михаило, трговац, друштвени радник (Крагујевац, 13. XII 1863 -- Београд, 22. I 1944). У Београду завршио Вечерњу трговачку школу Београдске трговачке омладине (БТО, 1882--1883). Од 1876. до 1902. радио је у радњама: „Васе и Николе Браће Радојковића", Марка Марковића и „Месаровић и Павловић", коју је преузео 1902. са сродницима Михаила Павловића. Значајно је допринео раду БТО почев од 1884. када је изабран за члана Надзорног одбора, потом је водио књижницу (1885--1890), био потпредседник (од 1894) па њен председник (1904). За почасног члана БТО изабран је у мају 1905. Био је у Школском одбору Недељно-празничне школе (1890--1895). Један је од покретача, уредник и председник Уређивачког одбора Трговинског гласника (1895--1907) у којем је критиковао политичко стање и штитио интересе српске трговине, због чега се 1902. замерио краљу Александру Обреновићу и Аустроугарској која је забранила растурање листа на њеној територији. После I светског рата био је члан Уређивачког одбора Трговинског гласника и Саветодавног одбора БТО. Био је веома активан и утицајан члан многих пословних и хуманитарних друштава и установа: члан Надзорног одбора Соколског друштва „Душан Силни" (1895), председник и члан Патроната добротвора Српског привредног друштва „Привредник", председник Београдске трговачке коморе, Београдске берзе, Трговачког фонда и Народне банке, члан Комисије за обележавање стогодишњице Првог српског устанка (1904), Српског пољопривредног друштва и Друштва „Свети Сава". Налазио се у управи Београдске општине и Прашке банке.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1893--1897, 1911--1912; Регистар рођених Старе цркве у Крагујевцу за 1863. годину, Историјски архив Шумадије, Крагујевац; Пољопривредни календар за 1910. годину, Бг 1910.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Београдске трговачке омаладине 1880--1930, Бг 1931; НВ, 23. I 1944, 5; М. Софронијевић, Хуманитарна друштва у Србији, Бг 2004; Љ. Поповић, М. Јовановић, „Стогодишњица Првог српског устанка 1904. године", Мешовита грађа, Miscellanea, 2004, 33.

Д. Обрадовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)