ЂУРЂЕВАЦ

ЂУРЂЕВАЦ, утврђење с подграђем у средњем Подрињу, на вису изнад леве обале Дрине, на територији средњовековне жупе Осат, низводно од Вишеграда. Данас је у рушевинама, видљиви су остаци квадратне куле, местимично високи до 3 м и брањеног простора димензија 30,5х7 м. На падинама према Дрини сачувани су остаци спољног бедема дужине око 25 м. У дубровачким изворима Ђ. се први пут помиње 30. XII 1426. Касније, фебруара 1444. поменут је у једном писму неких Дубровчана, у вези са спором око сребреничке царине, писаном sotto Gurgevaz. Из новембра исте године сачуван је и уговор о превозу три товара тканина, где се помиње Ђ. (in Sclavonia subtus Giurgevac) као место на путу између Сребренице и Фоче. Према повељама краљева Фридриха III (1448) и Алфонса V (1454) сазнаје се да је тада Ђ. био у власти херцега Стефана Вукчића Косаче, али изван његове области. Херцег Стефан се 19. I 1451. налазио sotto Jurgeuаç. Утврђење је сигурно имало велик значај у херцеговим намерама да се приближи подручју Сребренице. Жупа Осат са Ђ. је након пада ових крајева под турску власт припадала вилајету Ковач. У турском попису из 1468/69. утврђени Ђ. се не помиње, али је уписано истоимено село у нахији Осат са 30 хришћанских кућа и пет неожењених хришћана.

Према мишљењу неких истраживача ово утврђење се налазило на другој локацији, на брду Ђ., источно од села Пријеђела, између Тјентишта и Фоче. Тврђава је била неправилног кружног облика а зидови јој се само местимично примећују. У средини утврђеног платоа, на његовој највишој тачки, налазила се мала црква. Црква је вероватно била посвећена Св. Ђорђу по којем су брдо и утврђење и добили име. Зидови цркве, која је била дуга око 10 м и широка 6,3 м сачувани су местимично до 80 цм висине. У цркви су пронађени фрагменти фресака као и гроб ктитора.

ИЗВОР: А. Аличић, Сумарни попис Санџака Босна из 1468/69. године, Сар. 2008.

ЛИТЕРАТУРА: М. Вего, Насеља босанске средњовјековне државе, Сар. 1957; М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сар. 1978; З. Кајмаковић, „Дрина у доба Косача", НС, 1981, XIV--XV; Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.

С. Рудић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)