ЂУРЂЕВИЋ ДИМИЋ, Гордана

ЂУРЂЕВИЋ ДИМИЋ, Гордана, глумица (Беочин, 6. VI 1961). Дипломирала глуму 1985. на Академији уметности у Новом Саду у класи Бранка Плеше и одмах по завршетку студија постала стални члан Драме Српског народног позоришта. Захваљујући успешно оствареним, разноврсним улогама, врло брзо је заузела високо место у драмском ансамблу, а публику фасцинира њена изузетна моћ трансформације. По стилу, енергији, разноврсности умећа и целокупном хабитусу, једна је од наших водећих драмских уметница, један од ослонаца Драме СНП, али и њен заштитни знак. Најстрожим критичарима и најширем аудиторијуму показивала је и доказивала разнородност, суптилност и снагу свог драмског и комичарског дара, модерног у изразу и утемељеног у најбољу хистрионску традицију. Кратко време се бавила педагошким радом као асистент у класи Б. Плеше. За изузетна глумачка остварења освојила је пет годишњих награда СНП: за улоге Десанке у комедији Љубинко и Десанка А. Поповића (1987), Агнезе у драми Думанске тишине С. Шнајдера (1988), Софи у комаду Ручни рад Ж-К. Дано (1995), Гине у драми Путујуће позориште Шопаловић Љ. Симовића (1996) и Маркизе де Мертеј у Опасним везама Шодерлоа де Лаклоа (1997). Добитница је Златне медаље „Јован Ђорђевић" (2001), Награде Вечерњих новости за најбољу епизодну улогу на Стеријином позорју 1997 (Госпава у драми Мрешћење шарана А. Поповића), Награде „Златни ћуран" на Данима комедије у Светозареву 1987. за улогу Десанке (А. Поповић, Љубинко и Десанка) и 1991. за улогу Цркве Ружице (А. Поповић, Бела кафа), Стеријине наградe за глуму 2001. за улогу Лоле (М. Лалић, Cuba libre) и 2009. за улогу Старице и Даме (Волтер, Кандид или оптимизам), Награде за глуму на Вршачкој позоришној јесени 2006. за улогу Станије (Ј. Ст. Поповић Београд некад и сад), Награде „Предраг Пеђа Томановић" 2006. за улогу Марије (Ф. М. Достојевски, Ујкин сан), Нушићеве награде (2007) и Награде „Жанка Стокић" (2009). У СНП је била и: Александра (М. Горки, Јегор Буличов); Олга (А. П. Чехов, Три сестре); Сека (Н. Ромчевић, Лаки комад); Госпа Пеза, Пук (В. Шекспир, Мера за меру, Сан летње ноћи); Милица Павловић (Д. Ковачевић, Сабирни центар); Татјана (А. С. Пушкин, Евгеније Оњегин); Сарка (Б. Нушић, Ожалошћена породица); Јулка (И. А. Гончаров, Тужна комедија); Вирџинија Вулф (Тајни дневник Вирџиније Вулф). Играла је у ТВ драмама и серијама Вратиће се роде (Г. Гајић, 2007), Заборављени умови Србије (П. Станојловић, 2007), Горки плодови (С. Ковачевић, 2008), Неки чудни људи (Ч. Петровић, 2009), Фрау Ајнштајн (М. Јовановић, 2011) и Монтевидео, Бог те видео (Д. Бјелогрлић, 2012), као и у филмовима Мемо (М. Јовановић, 2004), Јесен стиже, дуњо моја (Љ. Самарџић, 2004), Седам и по (М. Момчиловић, 2006), Монтевидео, Бог те видео (Д. Бјелогрлић, I 2010, II 2012).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лазић, „Фарса и по", Сцена, Н. Сад, 1987, 4/5; Р. Путник, „Сјајно остварење даровитих глумаца", Трећи програм, 15. IV 1988; Ф. Пашић, „Коло с историјом", ВН, 28. V 1991; В. Солдатовић, „Глумачка представа", Дневник, 30. V 1997; И. Меденица, „Свет живих и свет мртвих", Политика, 1. XI 1999; Д. Николић, „Гордана Ђурђевић-Димић / Ја сам репертоарска глумица", Дневник, 8. VII 2001; М. Первић, „Живот који живимо", Политика, 2. XII 2001; С. Милетић, „Глумац је и песник, и песма", Лудус, 2007, 141; В. Крчмар, Гордана Ђурђевић-Димић, глумица модерног израза, Смед. 2007.

В. Крчмар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)