ЂЕЛИЋ, Нинослав

ЂЕЛИЋ, Нинослав, биолог-генетичар, универзитетски професор (Београд, 21. XII 1962). Дипломирао на студијској групи Биологија Природно-математичког факултета у Београду 1988. Магистарске студије из области генетике (генотоксикологија хормона) завршио је 1994, а докторску дисертацију из исте области одбранио 1997. на Биолошком факултету УБ. Као асистент-приправник на Катедри за биологију Ветеринарског факултета УБ запослио се 1991, а 2009. на истом факултету (од 1998. ФВМ) биран за редовног професора. Усавршавао се 2003. у Одељењу за биомедицинске науке Универзитета у Бредфорду (Велика Британија), где се упознао са методама комет теста (успешно га је применио у неколико референтних лабораторија у Србији) и 2006. у Одељењу за генотоксикологију и биологију рака Националног института за биологију у Љубљани. Коаутор је три основна универзитетска уџбеника (и З. Станимировић, Принципи генетике, Бг 2004; Хумана генетика, Фоча 2010; и З. Станимировић, Ј. Стевановић, Зоологија, Бг 2013), два практикума и три поглавља у међународним монографијама. У периоду 2002--2010. био је руководилац два национална пројекта основних истраживања из биологије, а као истраживач учествује у пет пројеката основних истраживања, једном пројекту технолошког развоја и три пројекта билатералне сарадње са Словенијом, Италијом и Немачком. Као члан Управљачког комитета из Србије учесник је COST акције „Комет тест као средство хуманог биомониторинга". Члан је Српског биолошког друштва (секретар и члан Извршног одбора 1999--2001), Друштва генетичара Србије, Европског друштва за мутагене средине и геномику, Удружења токсиколога Србије, Федерације европских токсиколога, Удружења токсиколога Европе и Међународне уније токсиколога. Члан је уређивачких одбора међународних часописа Генетика (Београд) и Biology and Medicine (САД). Био је члан организационих и научних одбора четири конгреса генетичара Србије. Посебно интересовање му је шах (I категорија -- брзопотезни шах и решавање тактичких проблема).

ДЕЛА: коаутор, „Premature centromere division (PCD) of the X chromosome as a bio-marker of the brain cells re-entry into the cell division cycle in Alzheimer's disease", у: Е. М. Welsh (ур.), Frontiers in Alzheimer's Disease Research, New York 2006; и Б. Спремо Потпаревић, Л. Живковић, „Мolecular mechanisms of mutagenic effects of hormones", у: Y. H. Siddique (ур.), Recent Trends in Toxicology, Kerala (India) 2008; коаутор, „Хормони и генотоксичност", у: М. Стаменковић Радак, M. Милошевић Brockett (ур.), Разноврсност у настанку и трајању, збирка научних радова, Бг 2015.

ИЗВОР: http://biologija.vet.bg.ac.rs/ninoslav-djelic/.

М. Анђелковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)