Прескочи до главног садржаја

ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ, Славица

ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ, Славица, лекар, неуропсихијатaр, универзитетски професор (Рача Крагујевачка, 4. VII 1951). Димпломирала на Медицинском факултету у Београду 1975, специјалистички испит из неуропсихијатрије положила на Мед. ф. у Београду 1982, магистрирала 1984. из области психотерапије тезом „Психотерапије и фармакотерапија психоза", а докторирала 1986. тезом „Значај АБО и Рх и Хп система као могућих генетских маркера схизофрене психозе". Усавршавала се у домену клиничке фармакологије на Институту „Имени Бехтерева" у Петрограду (1981, 1985), Паризу (1991) и Будимпешти (1993). Прошла је сва наставничка звања на Интегрисаним академским студијама Мед. ф. Универзитета у Крагујевцу. За асистента приправника на предмету Психијатрија изабрана 1982, а за редовног професора 1996. Била је шеф Катедре на предмету психијатрије и продекан на Мед. ф. у Крагујевцу у два наврата, као и продекан за међународну сарадњу Мед. ф. и проректор Универзитета у Крагујевцу. Управник Клиничког одељења за неуропсихијатрију била је 1987--1992, члан Пословодног одбора 1989--1990, управник Центра за психијатрију 1990--1992, заменик директора и директор Клиниичко-болничког центра у Крагујевцу 1995--2001. Директор Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" била је у периоду 2014--2016. Као представник Социјалистичке партије Србије обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије 2008--2012. Била је в. д. председника Републике Србије од почетка априла до краја маја 2012. У три мандата вршила је функцију министра: у прелазној Влади Републике Србије била је министар за бригу о породици (2000), министар здравља у Влади Републике Србије 2012--2014, а од 2016. министар без портфеља задужен за демографију и популациону политику. Бирана је и за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије у шест сазива, а у периоду 2000--2006. била је и посланик у Скупштини СРЈ и Скупштини ДЗ СЦГ. Аутор је седам књига, два уџбеника за студенте редовне наставе и коаутор уџбеника за студенте последипломске наставе, аутор и коаутор већег броја научних и стручних радова. Оснивач је Психијатријске дневне болнице и пионир када су у питању клиничке студије у региону Шумадије. Председник Удружења психијатара Србије у два мандата. Стручна и животна активност јој је везана за дестигматацију, посебно ка особама са менталним тегобама која се испољава кроз дугогодишњи професионални и волонтерски рад, између осталог, кроз сарадњу са невладиним организацијама.

ДЕЛА: коаутор, Психијатрија, Бг--Зг 1986; коаутор, Етика за здравствене раднике, Краг. 1994; коаутор, Одабрана поглавља из неуронаука, Краг. 1994; коаутор и коуредник, Миловановићев увод у психијатрију, Краг. 1999; и Д. Миловановић (ур.), Одабрана поглавља из психијатрије, Бг--Краг. 2000; коаутор, „Development of Forensic Psychiatry in Serbia", САЦЛ, 2013 141, 5--6; коаутор, „International Dementia Alliance (IDEAL) Study Group. Development of an International Schedule for the Assessment and Staging of Care for Dementia", J Alzheimers Dis., 2015, 44, 1; коаутор, „Cigarette Smoking and Heavy Coffee Consumption Affecting Response to Olanzapine: the Role of Genetic Polymorphism", The World Journal of Biological Psychiatry, 2018, Dec 4.

ИЗВОРИ: Лична архива; Архива Мед. ф. у Крагујевцу.

С. Миловановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)