ЂУРЂЕВ, Бранислав

ЂУРЂЕВ, Бранислав, демограф, универзитетски професор (Бач, 22. II 1950). У Новом Саду завршио je студије географије на ПМФ-у 1974, где je магистрирао 1979. и докторирао 1986. На калифорнијском универзитету „Беркли" магистрирао je демографију, а усавршавао се и на московском универзитету „Ломоносов", на католичком универзитету „Лувен ла Нев" и на европском универзитетском институту у Фиренци. На Пољопривредном, Економском факултету и ПМФ-у у Новом Саду, где је биран за редовног професора 1999, Географском и Економском факултету у Београду и на ПМФ-у бањалучког универзитета предавао низ географскоих и демографских тема. Значајнији радови: Послератно насељавање Војводине (Н. Сад 1995); коаутор, Становништво Срема (Н. Сад 1999); Основне технике у демографији (Н. Сад 2001); Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (Бг 2006); Демографски развој и популациона политика Републике Српске (Бијељина 2006); Становништво и домаћинства АП Војводине почетком XXI века (Н. Сад 2007); Мере популационе политике локалних самоуправа АП Војводине (Н. Сад 2011). У својим радовима Ђ. је доказао да је демографска транзиција наталитета, морталитета, породица и домаћинстава у Србији наступила у исто време када и у најразвијенијим деловима Европе. У другој групи практично оријентисаних радова указује на лимитирајућу улогу становништва у планирању будућег развоја, а то се пре свега односи на поодмаклу старосно-структурну транзицију и погоршавање квалитета становништва. У трећој групи радова указује на низ могућности за трајну интеграцију избеглица из околине у Србију и на дугорочне глобалне повољности оваквих решења. Најновијој групи радова припадају радови који се тичу популационе политике, а у њима се разрађује низ мера за планирање породице. Бави се и превођењем и израдом енциклопедија и атласа (Велики атлас света, Н. Сад 2005). Био је носилац пројекта „Банат -- регионално географска монографија", који се радио у сарадњи с универзитетима у Сегедину и Темишвару, и републичког пројекта „Демографске транзиције у Србији". Руководилац је радне групе за проучавање људских ресурса Средњорочног плана социо-економског развоја Војводине и Мастер плана Фрушке горе. Ђ. је један од писаца стратегија демографског развоја Покрајине Војводине, Републике Србије и Републике Српске. Био је секретар и главни уредник Агроекономике (1980--1990), секретар уредништва ЗМСДН, главни уредник међународног часописа Geographica Pannonica (1996--2005). Био је председник Друштва демографа Југославије и први председник Друштва демографа Србије (1992--2011), секретар Одељења за друштвене науке Матице српске (1996--2004). Члан је Одбора за проучавање становништва САНУ, Популационе асоцијације Америке и Европске асоцијације за популационе студије. Био је шеф Катедре за друштвену географију (2001--2012), проректор за науку и међународну сарадњу (2006--2009) и директор Департмана за географију, туризам и хотелијерство ПМФ-а у Новом Саду (2012--2015).

ЛИТЕРАТУРА: 50 година Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Н. Сад 2012.

Д. Арсеновић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)