ЂУРИЋ, Светислав

ЂУРИЋ, Светислав, културни радник, државни функционер (Мало Крчмаре, 12. XII 1919 -- Београд, 1. II 2004). По избијању II светског рата придружио се партизанским јединицама, а после рата завршио је Правни факултет у Београду. Обављао је многе партијске и државне функције на подручју културе, био посланик у Скупштини Србије, директор „Нолита", председник Српске књижевне задруге, министар за просвету и културу. Од 1968. до пензионисања 1977. био је директор Народне библиотеке Србије. Нарочито је настојао на доношењу стратегије дугорочног развоја библиотекарства у Србији и модернизацији пословања. За његовог мандата обнавља се издавачка делатност НБС укључујући и стручну литературу, објављују се резултати археографских истраживања, нарочито блага манастира Хиландар, интензивира се рад на српској ретроспективној библиографији. Од посебног значаја је отварање нове зграде НБС 1973. Иницијатор је и учесник многих стручних скупова домаћег и међународног карактера. Објавио је више радова из области библиотекарства („Основне тенденције развоја библиотекарства СР Србије 1971--1980. године", Библиотекар, 1971, 23, 6; „Савремено библиотекарство Југославије и његови непосредни задаци с посебним освртом о јединственом библиотечко-информационом систему", Библиотекарство, 1975, 21, 4) у часописима и зборницима са стручних скупова.

ДЕЛА: „Десетогодишњи програм развоја Народне библиотеке", Библиотекар, 1970, 22, 5; „Изградња, стање радова и извршене припреме за отварање Народне библиотеке", Библиотекар, 1972, 24, 6; „Нека актуелна питања изградње јединственог библиотечко-информативног система", Заједница библиотека, 1975, 6, 4.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Стаматовић, „Светислав Ђурић, градитељ и визионар", Гласник Народне библиотеке Србије, 2004, 1.

Ж. Војновић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)