ЂУРИЧИЋ, Богдан

ЂУРИЧИЋ, Богдан, лекар, биохемичар, универзитетски професор (Љубљана, 31. V 1950 -- Београд, 11. XII 2008). Медицински факултет у Београду завршио 1974, магистрирао 1979, а докторирао три године касније. Запослен на Институту за биохемију Мед. ф. у Београду од 1977, потом на истом факултету изабран за асистента 1980, док је редовни професор од 1995. Као стипендиста фондације Фогарти борави у Лабораторији за неурохемију Националног института за здравље у Бетезди (САД) 1983. и 1984, потом је био гостујући научник у Токијском институту за медицинска инстраживања (Јапан) 1986, гостујући професор на Мед. ф. Универзитета Минесота у Дулуту (САД) 1989--1990, те руководилац биохемијске лабораторије на Макс Планковом институту за неуролошка истраживања у Келну 1991--1994. Унија биохемијских друштава Југославије му је 1986. доделила своју прву повељу као најбољем младом биохемичару. Био је шеф Катедре за последипломску и специјалистичку наставу (1994--2001), шеф Катедре за основну наставу (2001--2008) и управник Института (2006--2008). За дописног члана САНУ изабран 1997, а за редовног 2006. Декан Мед. ф. постао 2004, а поново изабран 2006. Избором за декана наставља започету реформу студија медицине (Болоњски процес). Био је проректор Универзитета у Београду за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу (2001--2004). Целокупно научно дело Ђ. везано је за изучавања у области биохемије и молекуларне и ћелијске биологије, а посебно је изучавао биохемијске промене у крвно-можданој баријери у току исхемије мозга и молекулске основе оштећења, репарације и смрти ћелија (коаутор, „Composite technique for regional neurochemical studies: measurement of energy and neurotransmitter metabolites in single tissue sample", Journal of Neurochemistry, 1985, 44, 6; коаутор, „Protein Synthesis in the Hippocampal Slice: Transient Inhibition by Glutamate and Lasting Inhibition by Ischemia", Metabolic Brain Disease, 1994, 9, 3). Допринео је успостављању веза Универзитета са међународном академском заједницом и успешно организовао апликације за ТЕМПУС пројекте. Оснивањем Заједнице универзитета Србије, чији је генерални секретар био (2002--2004), успостављен је оквир за сарадњу са Европском асоцијацијом универзитета. Објавио је више уџбеника за дипломску и последипломску наставу (нпр. Молекулске основе оштећења, репарације и смрти ћелија, Бг 1998; Медицинска биохемија, уџбеник за студенте медицине, 1, Бг 2017). Академија медицинских наука СЛД га је изабрала за свог редовног члана 2002. Био је главни уредник часописа Iugoslavica Physiologica et Pharmacologica Acta и генерални секретар Југословенског друштва за неуронауке.

ДЕЛА: коаутор, „Depression and Parkinson's Disease: Possible Role of Serotonergic Mechanisms", Journal of Neurology, 1987, 234, 2; коаутор, „Formation of Free Choline in Brain Tissue During In Vitro Energy Deprivation", Journal of Cerebral Blood Flow and Metabolism, 1991, 11, 2; „Extent of RNA Editing of Glutamate Receptor Subunit GluR5 in Different Brain Regions of the Rat", Cellular and Molecular Neurobiology, 1994, 14, 3.

ИЗВОР: Архива Мед. ф. у Београду.

Љиљана Гојковић Букарица; Владимир Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)