ЂОРЂЕВИЋ, Мирослав

ЂОРЂЕВИЋ, Мирослав, историчар (Ужице, 19. X 1915 -- Београд, 13. III 2000). Школовао се у Београду, где је 1941, уочи II светског рата, дипломирао на Правном факултету. Током студија покренуо је часопис Архив за социологију и књижевност (1939−1941), тематски посвећен практичној примени социолошке науке, о чему је објавио и прву своју књигу (Основни проблеми активистичке социологије, Бг 1939). По ослобођењу Србије и завршетку II светског рата, обављао је различите дужности у војсци (1944−1948). Године 1947. именован је за уредника културне рубрике листа Народна армија, а потом за помоћника шефа Историјског одсека Војно-научног и издавачког института. Приликом оснивања Правног факултета у Сарајеву 1951, почео је да на овој високошколској установи предаје Историју државе и права. Годину дана касније постао је и њен први доктор наука, одбранивши дисертацију Питање самоуправе Србије 1791−1830 (Бг 1972). Од 1960, као професор Опште и националне историје државе и права, предавао је на новооснованом Правно-економском факултету у Нишу. Наставничку делатност наставио на Високој школи политичких наука, која је 1968. прерасла у Факултет политичких наука, где је као редовни професор (од 1969) на предмету Политичка историја радио до пензионисања 1984. Истраживачки се највише бавио историјом српске нације од краја XVIII до почетка XX в., њеним државно-правним установама и стварањем грађанског друштва (Политичка историја Србије XIX и XX века, I, (1804−1813), Бг 1956; Ослободилачки рат српских устаника 1804−1806, Бг 1967; Развитак политичких и државноправних установа Србије, Бг 1970; Српска нација у грађанском друштву од краја XVIII до почетка XX века, Бг 1979; Политичке и државно-правне установе Србије од краја XVIII до почетка XX века, Бг 1991), због чега је, осим у домаћим архивима и библиотекама, потребну грађу прикупљао у Паризу и Бечу.

ДЕЛА: Погледи Вука Караџића на национално-ослободилачку борбу српског народа у стварању српске државе, Сар. 1949; Чланци и есеји, Сар. 1951; Ђакова буна, Бг 1953; Историја државе и права, I, Бг 1972; Србија у устанку 1804−1813, Бг 1979; Самоуправа у грађанској и социјалистичкој мисли Србије, Бг 1983.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

И. Ковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)