ЂОКОВИЋ, Новак

ЂОКОВИЋ, Новак, тенисер (Београд, 22. V 1987). Један од најбољих тенисера и спортиста на свету свих времена. Тенис је почео да игра са четири године, а професионални играч постао са 16. У тим годинама на њега су највећи утицај, поред оца Срђана и мајке Дијане, извршили његов први тренер Јелена Генчић (1994--1999) и Никола Пилић у чијој тениској академији у Минхену је провео четири и по године (1999--2004). Затим му је лични тренер био Дејан Петровић (2004--2005), па Италијан Рикардо Пјати (2005--2006), а 2006. започео је сарадњу са Словаком Маријаном Вајдом са којим је остварио највеће успехе. Са Вајдом је радио до 2017. и од априла 2018, с тим што му је у тиму као главни тренер 2013--2016. био Немац Борис Бекер. Американац Андре Агаси му је био тренер од маја 2017. до априла 2018, од децембра 2017. до априла 2018. тиму се придружио Чех Радек Штепанек, од јуна 2019. Горан Иванишевић.

Два пута, 2006. и 2007, проглашаван је за тенисера који је највише напредовао, у избору Асоцијације тениских играча (АТП). До августа 2021. освојио је 85 турнира, од тога 20 гренд слем турнира (дели прво место на „вечној листи" са Роџером Федерером и Рафаелом Надалом) и 36 мастерса (први, испред Надала са 35). Један је од осморице играча који су у историји тениса освојили сва четири највећа турнира. Рекордер је првог гренд слем турнира у сезони, Аустралијан опена, са девет титула. Финални турнир АТП-а освајао је пет пута, а једини је играч коjeм је то пошло за руком четири пута узастопце (2012--2015). Шест пута је годину завршавао на челу АТП листе -- 2011, 2012, 2014, 2015, 2018, 2020. по чему се на врху изједначио с Американцем Питом Сампрасом. Дана 8. III 2021. званично је оборио рекорд по броју недеља проведених на првом месту АТП листе. Овај значајан рекорд је држао Роџер Федерер са 310 недеља, а од 8. марта Ђ. је започео 311. недељу као број 1 светског тениса у појединачној конкуренцији. Први је играч у историји тениса који је освојио сто милиона долара од наградних фондова на турнирима. У ери коју су многи стручњаци назвали најбољом свих времена има најбољи скор у међусобним дуелима са главним ривалима: 29:27 против Рафаела Надала, 27:23 против Роџера Федерера, 25:11 против Ендија Мареја. Крајем 2015. и почетком 2016. постао је трећи тенисер у историји који је истовремено био шампион сва четири највећа турнира -- Аустралијан опена, Ролан Гароса, Вимблдона и Ју-Ес опена, после Дона Баџа (1938) и Рода Лејвера (1962, 1969). Једини је играч који је у три наврата освајао три гренд слема узастопце (2011--2012, 2015--2016, 2018--2019). Основао је 2007. Фондацију „Новак Ђоковић", која је добитник многих међународних признања. Поред осталог, „Centrepoint Premier Award" доделио му је 2012. принц Вилијам, војвода од Кембриџа. Његовим обраћањем у Уједињеним нацијама, 2013, 6. април је проглашен за Међународни дан спорта, мира и развоја. У августу 2015. проглашен је за амбасадора добре воље Уницефа. За свој рад као амбасадор Уницефа и активности Фондације „Новак Ђоковић" добио је 2012. награду „Артур Еш" за хуманост. Четири пута је у избору „Лауреус фондације спорт за добро" проглашен за најбољег спортисту на свету: 2012, 2015, 2016. и 2019. „Еуроспорт" га је прогласио за спортисту године 2015. Олимпијски комитет Србијe изабрао га је за најуспешнијег српског спортисту 2007, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2018, 2019. и 2020.

Члан је Савета АТП играча у три мандата, а последња два као председник (2016--2020). У избору АТП играча добио је признање „Повратак године" за 2018, када се после операције лакта вратио са 22. места на чело АТП листе, освојивши у низу отворена првенства Енглеске и САД. Тада је, у 31. години, постао најстарији тенисер на првом месту АТП листе после 1973. Крајем те сезоне освојио је и турнир у Синсинатију и тако постао први тенисер у историји са освојених свих девет мастерс турнира. Са репрезентацијом Србије освојио је Дејвисов куп 2010, после победе против Француске у „Београдској арени" са 3:2. Три пута је учествовао на Олимпијским играма, на којима има бронзану медаљу (Пекинг 2008) и четврто место (Лондон 2012). Носилац је највиших државних признања Републике Србије -- Ордена Св. Саве I степена (2011) и Ордена Карађорђеве звезде I степена (2012), као и Ордена Републике Српске (2013). Добитник је Мајске награде Спортског савеза Србије (2007) и првог Специјалног признања ове организације (2011), а 2020. изабран је за почасног члана Матице српске.

ИЗВОР: Документација АТП.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Шошкић, Тенис без граница 1912--2012, Бг 2012.

А. Милетић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)