ЂУРЂЕВАЦ

ЂУРЂЕВАЦ (Стефаница), утврђење на падинама ловћенског масива, на истоименом брду које заузима доминантан положај према Будви и Грбљу. Прилаз утврђењу је био могућ само са северозападне стране. Данас је у потпуним рушевинама, тако да се само могу назрети темељи бедема. Малих је димензија, око 30х20 м. На највишем месту, изнад саме литице, сачувани су темељи куле. Са јужне стране некадашње тврђаве налазе се рушевине цркве димензија око 4,9х3,9 м. Утврђење је највероватније подигао Ђурађ Ђурашевић. У тексту мировног уговора између Млетачке републике и Српске деспотовине од 12. VIII 1423. Ђ. се не помиње, али је наредне године, приликом утврђивања граница, постављено питање да ли се тврђава Стефаница (Стипаница) налази у поседу Котора или Ђурашевића. Септембра 1425, током преговора са Ђурђем Бранковићем, Млечани су тврдили да се утврђење Стефаница цело или већим делом налази на подручју њихове јурисдикције и тражили да се поруши уз надокнаду српској страни од хиљаду дуката, У уговору о миру склопљеном наредне године закључено је да се ово утврђење, којe је саградио Стефаница, син Ђурђа Ђураша, како се изричито наводи, поруши тако да се у њему више не може становати нити да се може обновити. У пролеће 1433, када је избила буна у Грбљу, Ђ. још није био порушен. Вође побуне су се склониле код Црнојевића. Которани су тражили њихову предају, претећи да ће обавестити деспота о непоштовању уговора. Црнојевићи су тада порушили тврђаву, али нису и куће с которске стране брда. Приликом закључења мира са Млечанима 14. VIII 1435. деспот Ђурађ је прихватио захтев да се куће око Ђ. сруше.

С. Рудић

Црква унутар утврђења саграђена је 1424. или 1425. Реч је о малој једнобродној грађевини посвећеној Св. Ђорђу. Спољашње димензије цркве су 5,5 м дужине и 3,5 м ширине. На истоку се налази полукружна апсида. Грађена је великим тесаницима слаганим у правилне редове. У цркву се улазило на западној страни, а над улазом је усечена мала полукружна ниша. У унутрашњости цркве, на источном делу северног зида, налази се правоугаона ниша која је преузела улогу проскомидије. Претпоставља се да је цркву, као и утврђење, подигао Стефаница Црнојевић. Године 2017, захваљујући ангажовању мештана и братства оближњег манастира Стањевић, црква је обновљена и поново је у функцији.

О. Шпехар

ЛИТЕРАТУРА: М. Лукетић, „Ђурђевац -- средњовјековно утврђење Црнојевића", СтЦГ, 1965--1966, 3--4; П. Мијовић, М. Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Бг--Улцињ 1975; Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)