ЂУРЂИН
ЂУРЂИН, село у северном делу Бачке, унутар бачке лесне заравни. Терен је овде раван, висине око 113 м и на њему нема облика рељефа који су могли утицати на избор положаја или на морфолошке карактеристике насеља. Око 500 м према југозападу је Ђурђинска долина, десна притока реке Криваје. На истоку оно је повезано асфалтним путем са селом Стари Жедник и путем Нови Сад -- Суботица, а на северозападу са селом Мишићево и путем Суботица--Сомбор. Општинско средиште Суботица је око 25 км према североистоку. Ђ. је изграђен средином друге половине XX в. Најстарија савремена саобраћајница је била железничка пруга Суботица--Ђ.--Богојево, изграђена 1908. и функционална до 1979. Ђ. се трансформисао у плански грађено насеље са недоследно изведеним решеткастим распоредом улица. Густина градње је мала и село заузима велику површину. Центар је у западном делу и још није потпуно оформљен. Први помен о селу је из 1492. У време Турака становници су били Срби, који су се иселили 1598. и од тада је овде била пустара. Дуго су на ширем подручју постојали само салаши, а Буњевци се насељавају од 1686. До краја XIX в. на ширем подручју постојале су групе салаша називане по презименима фамилија. Године 1910. било је 1.915 становника, од којих су велика већина били Буњевци. Временом долази до градње салаша уз сеоске путеве, а након изградње железничке пруге, и у близини станице. Ту је формирано језгро будућег села. После II светског рата оно је добијало статус административног насеља и 1961. имало је 2.992 становника. Убрзо је наступила депопулација и до 2011. село је смањено на 1.441 лице -- 33,9% Хрвата, 28,2% Срба, 18,3% Буњеваца и 7,1% Мађара. Пољопривредом се бавило 45,6% економски активног становништва, а неаграрни живаљ највећим бројем је радио у околним градовима. У селу се налазе православна црква, управна зграда пољопривредног комбината и већина јавних служби, а зграда основне школе је на јужној периферији села.
ЛИТЕРАТУРА: Б. Букуров, Суботица и њена околина, Н. Сад 1983; Т. Ковачевић, Општина Суботица, Н. Сад 2006; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.
С. Ћурчић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)