ЂЕВИЧ ГРАД

ЂЕВИЧ ГРАД, локалитет чије порекло се тумачи прозним варијантама предања о инцесту. Два/три брата се заваде, јер сваки од њих жели да обљуби сестру. Она се брани од греха постављајући неизвршиве задатке или браћа уговоре услове надметања за сестрину руку (президати планину, подићи цркву, саставити реку Цијевну са Морачом; окружити варош Дукљу дебелим бедемима). Девојка се сама зазида у тврђаву, подигнуту на стени, по чему се место и назове или се назив локалитета изводи по неком од обављених задатака, а у складу с конфигурацијом тла и доказивањем истинитости казивања (Вукова међа, Међа Вука махнитога). Слични заплети о надметању браће за исту девојку распрострањени су и по Босни и Херцеговини (нпр. у Поуњу; околини Цазина), само што из тих предања изостаје мотив инцеста.

ЛИТЕРАТУРА: В. С. Караџић, Српски рјечник, Бг 1898; М. Ђ. Милићевић, „Кнежевина Србија", СЕЗ, 1911, 489, 7; В. С. Караџић, Етнографски списи, Бг 1969; Н. Милошевић Ђорђевић, Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције, Бг 1971; В. Палавестра, Хисторијска усмена предања Босне и Херцеговине, Бг 2003.

С. Д. Самарџија

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)