ЂОРЂЕВИЋ, Братислав

ЂОРЂЕВИЋ, Братислав, кошаркашки тренер (Београд, 23. X 1938). У Радничком са Црвеног крста играо је кошарку од 1954. до 1963. Тренерску каријеру почео је у пионирима Радничког, а као професионалац први пут је водио екипу Марибора 1966. и са њом био првак Словеније. Најплодније године провео је у Црвеној звезди (1971--1973, 1975--1979), са којом је био првак Југославије у сезони 1971/72, освајач Купа Југославије 1972/73. и учесник полуфинала Купа шампиона 1972/73. Радио је и у Радничком (1979/80), грчкој Патри (1981), Борову (1981/82, 1986/87), затим био селектор Ирана (1982/83), тренер Ал-Васла (1983--1986) из Уједињених Арапских Емирата и Фахахила (1987--1990) из Кувајта. Био је тренер репрезентације Југославије на Балканским играма у Софији 1981, а као тренер репрезентације Ирака на Деветим азијским играма у Њу Делхију 1982. остварио је најубедљивију победу у историји такмичења под окриљем Светске кошаркашке федерације (ФИБА): Ирак--Јемен 251:33. Годинама се налазио у важним спортским форумима у Југославији и Србији. Поред осталог био је председник Стручног савета КС Србије, члан управа Црвене звезде и Радничког, члан Председништва КС Југославије, директор међународног кошаркашког турнира „Трофеј Београда". Отац је бившег кошаркаша и тренера Александра Ђорђевића. Добитник је Мајске награде СОФК Србије 1972.

ЛИТЕРАТУРА: Црвена звезда -- наших шездесет година, Бг 2005.

А. Милетић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)