ЂУРАШЕВИЋ НОВКОВ, Добрила

ЂУРАШЕВИЋ НОВКОВ, Добрила, балерина, балетски педагог (Београд, 26. VII 1947). Завршила Балетски одесек Државне позоришне школе у Новом Саду у класи Љ. Мишић. Дипломирала 1966. када је и постала члан балетског ансамбла СНП. Солисткиња од 1971, а активна у репертоару до 1986. Добитник је стипендије за усавршавање балетских педагога у школи „А. Ј. Ваганова" у Лењинграду 1972/73, у класама Варваре П. Меј, Елене В. Ширипине и В. Балтачејеве. Сигурне технике, глумачки уверљива, после прве главне улоге (Вереница у балету Ноћ на прузи Р. Бручија у корeографији Б. Тонина) добија улоге из домена класичне и демикарактерне игре: Девојка (К. Барановић, Лицитарско срце), Сванилда (Л. Де Либ, Копелија), Колет (П. Л. Хертел, Враголанка), Анита (Л. Бернштајн, Прича са западне стране), Служавка (Т. Хренјиков, Љубав за љубав), Мерцедес (Л. Минкус, Дон Кихот) и др. Игра и више класичних плесова удвоје и утроје*.* Многобројни су домаћи и страни кореографи који су јој поверавали улоге: Б. Марковић, Л. Пете, В. Дедовић, Ф. Хорват, И. Отрин, В. Костић, Б. Лисјак, К. М. Сергејев и Н. М. Дудинскаја, В. Бокадоро. Са Трупом Б. Тонина самостално је наступала у Италији, Немачкој, Швајцарској. Након завршетка играчке каријере, ради као педагог Балета, репетитор, асистент кореографа, шеф Балета (1988/89, 1990/91). Од повратка са усавршавања у СССР-у наставник је за класичан балет и историјске игре у Балетској школи у Новом Саду. Извела је више генерација ученика који су добили ангажмане у СНП-у и другим позориштима у земљи и иностранству. Као гост-педагог била је ангажована у Перуђи (Италија) и Печују (Мађарска). У Новом Саду је отворила балетски Студио La Sylphide и четворогодишњу Нижу балетску школу. Објављивала је текстове у Позоришту, листу СНП-а.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Новог Сада, 17, Н. Сад 2001; Балет: првих педесет година (1950--2003), Н. Сад 2004; С. Савић (прир.), 55 година Балетске школе у Новом Саду, Н. Сад 2004.

Љ. Мишић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)