ЂОРЂЕВИЋ, Миодраг Миле
ЂОРЂЕВИЋ, Миодраг Миле, лекар, уметнички фотограф и педагог (Ваљево, 7. XII 1919 -- Београд, 16. I 1994). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду али се посветио фотографији. Излагао фотографије од 1951. Радио као професор на предмету Фотографија у Школи за индустријско обликовање у Београду (1963--1984) и на месту шефа Центра за медицинску фотографију на Мед. ф. у Београду (1972--1984). Био је члан Фото-савеза Југославије и имао звање мајстора фотографије. Био је члан и Међународног савеза фотографске уметности FIAP где је стекао звање EFIAP (Екселенција ФИАП). Нарочито се интересовао за споменике античке и српске средњовековне културе (архитектура и фреско-сликарство). Опремио је фотомонографије манастира Студеница, Хиландар, Грачаница, Морача, српских икона у Мађарској, народну уметност Југославије, као и монографије уметника ХХ в. -- Ђ. Андрејевића Куна, М. Челебоновића, Ј. Бијелића и Н. Гвозденовића. Радио је фотографије за плакате, каталоге, поштанске марке, текстил и таписерију. Бавио се и документарном фотографијом (циклус Портрети савременика). Значајан је његов истраживачки опус који се заснива на трагању за сведеним ликовним облицима, серијама вишеструких експозиција, откривању граничних подручја фотографије кроз спој покрета и светлости и фотографије са техникама графичког отискивања. Био је активан на вредновању и афирмисању фотографског наслеђа изложбама Галерије САНУ -- Анастас Јовановић (1977) и Фотографија код Срба 1893--1989 (1991), а био је и покретач оснивања Националног центра за фотографију (1992). Имао је велик број самосталних и више од 150 групних изложби у земљи и иностранству (Пољска 1961, Чехословачка 1967, Немачка 1972, Бразил 1976--1977, Кина 1979).
ДЕЛА: Апстрактно-конкретно (1963); Соматске метафоре (1966); Луминокинети (1978); Фотогравире (1992).
ЛИТЕРАТУРА: Г. Малић, „Фотографија", у: 40 година УЛУПУДС-а 1953--1993, Бг 1994; Група аутора, Фотографско дело Миодрага Ђорђевића, Бг 1996; Г. Малић, Летопис српске фотографије 1839--2008, Бг 2009.
Ч. Јаничић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)