Прескочи до главног садржаја

ЂУРЂЕВИЋ, Оливера

001_SE_V_Olivera-Djurdjevic.jpgЂУРЂЕВИЋ, Оливера, пијанисткиња, чембалисткиња, универзитетски професор (Београд, 7. I 1928 -- Београд, 28. XII 2006). Након завршене Женске реалне гимназије студирала је клавир на Музичкој академији у Београду у класи Емила Хајека (дипломирала 1952). Похађала је 1957--1959. специјалистичке студије чембала на Високој школи за музику у Минхену код Ли Стаделман. Била је професор чембала и камерне музике, те шеф Катедре за камерну музику (1970--1993) на Музичкој академији / Факултету музичке уметности у Београду, где је радила 1964--1993. Од 1997. до 2006. предавала је на Академији лепих уметности у Београду. Први је професионални извођач на чембалу у Србији, а подједнако је неговала пијанистичку и чембалистичку праксу. Сарађивала је са великим бројем солиста и камерних састава (Квартет Радио-Београда, Београдски камерни музичари, Musica Humana, Београдски барокни трио, Загребачки солисти и др.). Као солиста и камерни музичар одржала је многобројне концерте у градовима бивше Југославије, у Аустрији, Белгији, Бугарској, Енглеској, Италији, Канади, Немачкој, Пољској, Румунији, Сједињеним Америчким Државама, СССР-у, Француској, Холандији и Чешкој. Бриљантне технике и снажног темперамента, посебно је била наклоњена музици барокних стваралаца (Ј. С. Бах -- целокупан опус камерних и оркестарских дела, К. Ф. Е. Бах, В. Ф. Бах, Г. Ф. Телеман, Ж. Ф. Рамо), коју је концертно изводила и студијски снимала, а у којој је до изражаја долазила њена моторична и токатна извођачка бравура, те филигрански приступ у обликовању мотивских целина. У камерним саставима је, поред дела барокне епохе, интерпретирала и композиције Л. ван Бетовена, руских романтичарских композитора, Ј. Брамса, Ф. Пуленка, Р. Шумана и др. Посвећена су јој многа дела савремених српских композитора. Реализовала је архивске снимке композиција Дејана Деспића, Ивана Јевтића, Предрага Милошевића, Радомира Петровића, Милана Ристића, Иване Стефановић и др. Оснивач је Студија за чембало при Студентском културном центру у Београду (1972) и студијског програм чембала на ФМУ у Београду (1985). Добитница је Октобарске награде, Седмојулске награде, Награде Савезног извршног већа за културу, Плакете Удружења композитора Србије, Плакете Удружења композитора Југославије и Велике плакете Универзитета уметности у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: M. Милорадовић, Оливера Ђурђевић -- како je други виде, Бг 2002.

Стефан Цветковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)