ЂУРЂЕ

ЂУРЂЕ, властелин, протовестијар (? -- ?, после 25. X 1323). Јавља се у разрешном писму краља Владислава II, сина краља Стефана Драгутина, издатом 25. Х 1323. Овом исправом краљ дубровачким властима потврђује да му њихови суграђани Климе Држић и његова браћа ништа нису остали дужни. Међу јемцима, на крају писма, на трећем месту, после жупана Радослава и жупана Воихне наведен је protobistial Jurech. Иако се византијска титула протовестијар у средњовековној Србији јавља најкасније од средине ХIII в., тек од времена цара Стефана Душана поуздано се може говорити о надлежностима протовестијара у централној државној управи. Извесно је да је протовестијар Ђ. припадао кругу блиских сарадника краља Владислава II, али о његовом делокругу на владаревом двору једва да се шта више може рећи. Чињеница да се као јемац јавља у документу који је настао као последица једног пословног односа, на крају којег краљ Владислав II више није имао потраживања од Дубровчана Климе Држића и браће, упућује да су се у надлежностима протовестијара Ђ. налазили владареви приходи, односно финансије.

ИЗВОР: Н. Порчић, „Писмо краља Владислава II кнезу и Општини дубровачкоj", ССА, 2002, 1.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 2001.

Д. Јечменица

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)