ЂОРЂЕВИЋ ПРИЗРЕНАЦ, Манојло

ЂОРЂЕВИЋ ПРИЗРЕНАЦ, Манојло, књижевник (Призрен, 3. I 1851 -- Београд, 23. VI 1896). Када му је било пет година, родитељи су присилно напустили Призрен и пребегли у Београд. У Прагу 1872--1877. студирао чешки, али није завршио студије. Дубоко везан за Чешку и остале словенске земље у култури и политици, због панславизма је осуђен од аустријских власти на затвор. У тим околностима је радио на делу Историја српског народа из 14. века (намеравајући да га објави као Крв за трон), те на пројекту Славне историјске личности са политичке сцене свих векова, почев од Св. Саве преко Доситеја, Вука, Његоша, Стерије. У Србију се враћа 1877, потом одлази у Загреб, где од 1885. сарађује у Србобрану и уређује књижевни део у Народним новинама. По доласку у Београд (1887) ради као уредник и чиновник. Песме, приповетке и драмске одломке је објављивао у разним часописима, а знатан део је изишао на чешком језику (1893--1907), у преводу Ј. Здењека Раушара. Осим завичајне и историјске тематике у песмама и приповеткама, у драмама се критички суочио и са савременим друштвеним животом у Србији. Писао је такође мемоарске, публицистичке и путописне текстове (Ситнице и крупнице с пута од Загреба до Сомбора, Зг 1885; Може ли се помоћи нашем народу у Старој Србији, Бг 1891; За краља и отаџбину, Бг 1893). Један је од оснивача Књижевно-уметничке заједнице, претече Друштва књижевника Србије и друштва новинара Србије. Његовом поемом Вилино коло или Смрт кнеза Михајла М. Обреновића III (Бг 1868) помера се почетак новије српске књижевности на КиМ, најчешће датиран по излажењу листа Призрен (1871). Иако није живео дуго у свом родном крају, по опредељењу и вокацији дубоко је остао везан за њега, те се дело Ђ. сматра почетком новије српске књижевности на КиМ.

ДЕЛА: приповетке: Машка Павловна, Зг 1884; Четири божићње приповетке, Зг 1886; Крвав јаглук, Ниш 1890; драме: Слободарка, трагедија, Н. Сад 1881; Златна гривна; Динамит, Зг 1885; Љубав и сујета или Отровница, Бг 2000.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, Портрети с писама, IV, Зг 1926; П. Костић, Просветно-културни живот православних Срба у Призрену и његовој околини у 19. и почетком 20. века, Ск 1933; В. Бован, Српски писци са Косова с краја 19. и почетка 20. века, Пр 1980; С. Денић, Књижевно дело Манојла Ђорђевића Призренца, Бг -- К. Митровица 2003; М. Ј. Богавац, Историја српске књижевности на Косову и Метохији, Бг--Пр 2004.

Сунчица Денић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)