ЂОКОВИЋ, Љубомир

ЂОКОВИЋ, Љубомир, лекар, стоматолог, универзитетски професор (Радaљево код Ивањице, 29. IX 1897 -- Београд, 24. IV 1985). Као ђак, за време I светског рата, заједно са српском војском прешао Албанију. Послат у Француску, где је на Корзици 1918. завршио српску и француску гимнaзију. Као стипендиста Српско-америчког комитета у САД, на универзитету у Филаделфији (Пенсилванија) завршио 1924. зубарску школу и стекао академску титулу доктора зубне хирургије. По доласку у Београд радио на Поликлиници за болести уста и зуба Опште државне болнице, основане 1923. Завршава Медицински факултет у Београду 1931. Један је од оснивача Акционарског друштва за израду артикала за негу зуба, уста и грла и пропаганду истих 1932. Један је од оснивача и члан Стоматолошке секције СЛД 1933. Уочи II светског рата стиче звање примаријуса. Објављује своје радове и у Гласнику зубно-лекарске струке у Југославији. Члан је трочлане Комисије за специјалистичке испите из Болести уста и зуба, за докторе опште медицине 1941. На Мед. ф. је новембра 1944. постављен за вршиоца дужности управника, да би 1948. био изабран за доцента на предмету Одонтостоматологија. Члан Оснивачке комисије Стом. ф. у Београду 1948. и главни креатор првог плана и програма овог факултета 1949. Oрганизује наставу из предмета Стоматохирургија 1950. Први је управник и руководилац теоријске и практичне наставе (1948--1969). Постаје редовни професор 1954. за предмет Стоматохирургија, а затим Максилофацијална хирургија на Стом. ф., а на Мед. ф. за предмет Максилофацијална патологија (раније Одонтостоматологија). Изабран је за првог декана Стом. ф. и био је декан у периоду 1950--1956. и 1965--1967. Заслужан је и за увођење специјалности хирургије лица и вилица. Био је шеф Катедре на предмету Стоматохирургија, која је у то доба обједињавала оралну и максилофацијалну хирургију, а сам назив предмета је његово дело. Лично је вршио оперативне захвате из обе ове области, иако словом није био хирург, узимајући да му, код већих операција, асистира неко од хирурга „из правних разлога". Кад је максилофацијална хирургија 1959. и службено основана, с тим да је могу специјализовати и доктори медицине и доктори стоматологије, постао је председник комисије за полагање тог специјалистичког испита. Један је од оснивача Југословенског удружења за максилофацијалну и пластичну хирургију. Увео је предмет Стоматохирургија и на Стоматолошком одсеку Мед. ф. у Нишу 1964. Био је члан многобројних струковних организација, нпр. Међународне стоматолошке федерације (Federation Dentaire Internationale). Добитник је Ордена Св. Саве (1936) за рад са пацијентима и лекарима на специјализацији, Легије части за културну сарадњу са Француском (1965), Ордена рада са Црвеном заставом (1968) и Ордена заслуга за народ са златним венцем (1973).

ДЕЛА: коаутор, „Нега уста и зуба за време трудноће", Гласник зубно-лекарске струке у Југославији, 1932, I, 3, 98; „Хируршка припрема уста за протезу", Гласник зубно-лекарске струке у Србији, 1955, 4; „Исклесавање импактираних зуба", Гласник зубно-лекарске струке у Србији, 1955, 5; Стоматохирургија, Бг 1963.

ЛИТЕРАТУРА: В. Гавриловић, Библиографија Стоматолошког факултета Универзитета у Београду 1948--1978, Бг 1978; Б. Димитријевић, Професори Медицинског факултета у Београду, Бг 2003.

Бр. Димитријевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)